Славица Ђукић Дејановић изабрана за министарку просвете

Од 194 посланика, за избор Славице Ђукић Дејановић гласало је 149 посланика, 40 их је било против, а уздржаних пет.

Ђукић Дејановић је после гласања положила заклетву пред посланицима.

Вршилац дужности министра просвете до избора Славице Ђукић Дејановић је био Ђорђе Милићевић, министар без портфеља, који је ту функцију преузео пошто је министар Бранко Ружић поднео оставку 7. маја након масовног убиства у ОШ Владислав Рибникар.

Ђукић Дејановић је рођена 1951. године у Рачи Крагујевачкој.

Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу, а Медицински факултет, магистарске и докторске студије, као и специјализацију из неуропсихијатрије на Медицинском факултету у Београду.

У седам мандата била је посланица у Скупштини Србије, Савезном парламенту СР Југославије и државне заједнице Србије и Црне Горе.

Обављала је функцију председнице Скупштине Србије од 2008.до 2012.године, а од 2012 до 2014.године била је министарка здравља Србије.

Обављала је функцију директорке Клиничко болничког центра у Крагујевцу од 1993. до 2000. године, а од 2014. до 2016. била је директорка Клинике за психијатријске болести Др Лаза Лазаревић.

Била је и министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику.

Посланици Скупштине Србије данас су наставили рад расправом о амандманима на предложене законе и споразуме, међу којима су измене Закона о планирању и изградњи.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поручио је синоћ у парламенту да је Србија снажна да брани своје интересе само када је економски јака, а даљем економском јачању воде и измене Закона о планирању и изградњи, због чега је важно да тај акт буде усвојен.

Слаба Србија не може да брани ни себе, ни своје националне и политичке интересе и зато је еконосмко јачање наше земље, и кроз измене Закона о планирању и изградњи највиши национални интерес. Зато је важно да се овај закон усвоји, рекао је Весић.

На критике дела опозиције да је предлог закона неуставан и да га треба повући из процедуре, односно да би сви чланови требало да се бришу, Весић је констатовао да не може да разуме да неко тражи да се закон брише, а онда подноси амандмане у покушају да га поправе.

Указао је и да о уставности закона одлучује искључиво Уставни суд.

Занимљиво је да људи олако дају квалификације, надам се да је то само неразумевање правног система. Не морају ни сви све да знају, али посланици би требало да знају ко о чему одлучује, рекао је Весић.

Министар је истакао да они који траже да се закон брише, практично траже да се обрише обавеза да се приликом градње постављају електро-пуњачи, обавеза пумпи да постављају такве пуњаче, чиме Србија, иначе, постаје део европског коридора и зелене агенде.

Они тиме, практично, траже и да се укине заштита грађана од несавесних инвеститора, коју предвиђа закон, с обзиром на обавезу да пре пријаве радове предају полису осигурања од штете трећим лицима, како би грађани имали одакле да наплате евентуалну штету.

Тиме траже и да се укине обавеза да сваки инвеститор пре добијања употребне дозволе достави доказ о кретању грађевинског отпада, што значи и мање дивљих депонија. Предлажу да укинемо и е-простор, која доприноси већој сигурности грађана, бржим и лакшим информацијама ри доношењу планова… Они сматрају да нам све то није потребно, констатовао је Весић.

Приметио је и да су критике на рачун одредбе да се једном дати локацијски услови не могу мењати нејасне, с обзиром да је опозиција раније као пример корупције китиковала управо то што услови могу да се мењају.

Предлажу и да се укине учешће Завод за заштиту споменика приликом израде урбанистичких планова. По овом закону заводи имају право да израде студију заштите културног добра, да нико не може да их прегласава и да имају право на одучивање о фасадама у заштићеним културно-историјским целинама, а имају право и на конзерваторски надзор, навео је Весић.

Навео је и да инспекција рада није предмет овог закона, али да постоји обавеза да на сваком градилишту постоји координатор који води рачуна о безбедности на раду.

Чули смо и критике на то да издавање дозвола у националним парковима пређе на Министарство, а све уз слике како се сада гради у националним парковима, када су за то задужене општине. Зато и предлажемо да пређе на Министарство, јер влада жели да доноси одлуке о томе. Нисмо имали могућност да неке пројекте зауставимо, зато и желимо већу контролу над оним што се ради у националним парковима. Гласање против овога је глас против увођења реда, нагласио је министар Весић.

Он је додао да се измене предлажу зато што је грађевинарство област у којој се може направити највећи искорак за будућност земље.

Илуструјући значај грађевинске индустрије, изнео је податке да је од 2012. до 2021. година за чак 300 одсто увећана вредност свих изведених радова у Србији.

Та вредност је 2013. године била 1,6 милијарди евра, а 2002. године 4,9 милијарде евра. А, вредност изведених радова директно има везе са растом БДП-а. Учешће грађевинске индустрије у БДП-у 2013. године био је три одсто, а 2022. 7,5 одсто, указао је Весић.

Навео је и да је прошле године био 169.771 запослен у сектору грађевинарства, а у прво кварталу ове године 170.255 запослених, што је раст од 2,7 одсто.

Истовремено, просечна плата од 43.781 динара у грађевинарству 2012. године, порасла је у првом кварталу ове године на 94.025 динара.

Посебно је указао да је Министарство, иако није имало обавезу, ради веће транспарентности, објавило извештај са јавне расправе, која је, подсетио је, уместо 25 рајала између 45 и 60 дана, на којој се чуло више од 600, а прихваћено више од 100 предлога.

Навео је и да је Савез за приступачност затражио нове страндарде и правила, а на захтев поверенице за равноправност, увдена је одредба да за постављање рампе за инвалиде није потребна дозвола свих сувласника парцеле, него већине.

Можемо да радимо на томе, али то не мора ада буде предмет закона, већ правилника техничким стандардима, додао је Весић.

Навео је и да је поносан на одредбу да енергетски пасоши постану обавезан део купопродајних уговора, јер је важно да грађани који купују стан знају шта купују.

Не могу да верујем да су против сертификата зелене градње, а после неко овде прича о екологији, додао је он.

Навео је да је испитивање порекла капитала питање за Агенцију за спречавање прања новца, а не за Закон о планирању и изградњи.

Додао је да су на јавном слушању прихваћене примедбе о дефинисању странака у поступку, као то да неће бити могућа конверзија у отвореним стамбеним блоковима.

Навео је да је Просторни план Србије послат министарствима на мишљење, а када се та процедура заврши, влада ће га предложити парламенту, додајући да Агенција за просторно планирање није надлежна да доноси планове, и да то нигде у закону не пише.

Чули смо и да треба да протерамо све стране инвеститоре јер су криминалци, убице, да уништавају земљу, не запошљавају никога…Данас је пола милиона људи више запослено у односу на 2012. годину, рекао је Весић и, цитирајући Црвену књигу Мао Цедунга, додао да не може да схвати мржњу према људима који инвестирају у земљу.

Свако ко инвестира, заслужује поштовање, али приче – отерајмо стране инвеститоре, јер су зли, ајмо у средњи век.. никада нећете у овој влади имати савезника за ретроградну политику, поручио је министар Весић.

Претходно су посланици Народне странке замерили да су измене Закона у супротности са Уставом, због чега су тражили брисање свих чланова, а посланик ДС Срђан Миливојевић је рекао да ће овај закон целу Србију претворити у Златибор, наводећи да нема ништа против развоја, али да инвестиције морају да буду планске, док посланици Двери тврде да је овај закон нови резервоар корупције.

Весић: Прекидамо накарадну политику конверзије

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поручио је данас у парламенту да су неистинити наводи да се некоме „поклањају милијарде“ укидањем конверзије уз накнаду и да се тиме штети државном буџету и истакао да је смисао измена Закона о планирању и изградњи управо супротан да се подстицањем градње на скоро 5.000 локација допринесе увећању БДП-а, како би држава додатно економски ојачала.

Весић је, одговарајући на критике опозиције по питању укидања конверзије уз накнаду, уз тврдње да се тиме наноси штета држави, истакао да је то „безочна лаж“, јер се показало да је за 12 година наплаћено само 30 милиона евра од конверзије, док ће се убудуће у буџет слити средства од откључаних 5.000 локација за градњу, кроз порезе, доприносе и таксе.

„Од свега што се предлаже изменама Закона, од обавезне полисе осигурања, увођења електро-пуњача, енергетских пасоша, сертификата зелене градње, обавезног доказа о кретању грађевинског отпада, веће транспарентности и лакшег доласка д дозволе, видим да неке овде жуља само конверзија, па шире неистине“, приметио је министар.

Поновио је да је Србија последња земља бивше СФРЈ која је Уставом из 2006. године увела право приватне својине на грађевинском земљишту, док су све остале то учиниле знатно раније, и од 2006. до 2009. конверзија за грађевинско земљиште била је потпуно бесплатна.

„Тек 2009. године на основу личне одлуке тадашњег председника Бориса Тадића и због његове свађе са неколико приватника, доноси се одлука да се од тога изузму предузећа купљења у приватизацији. А, онда је 30. јуна 2009. године, члан Управног одбора НИС-а постао Душан Петровић, високи функционер тада владајуће странке, који је ведрио и облачио у Србији. У септембру 2009. године у Закон се уводи конверзија уз наплату за грађевинско земљиште, а затим је уследио закључак владе којим се НИС изузима из конверзије, са образложењем да је уговор о продаји НИС-а старији од закона, што није могуће“, навео је Весић.

Додао је да изгледа да је тамо где је „Душан Петровић члан УО, закон не важи“.

Весић је даље појаснио да је законом из 2015. године од конверзије уз накнаду ослобођено земљиште испод објекта и земљиште за редовну употребу.

„Отуда је 94 одсто конверзије урађено за нула динара, јер је свако успевао да докаже да је све за редовну употребу или је земљиште испод објекта. Зато је од 2010. до 2022. наплаћено 30 милиона евра. Тако накарадна конверзија је блокирала 5.000 локација“, рекао је министар и констатовао да је Србија једина те 2009. године, на почетку економске кризе, када су све земље доносиле прописе којим олакшавају рад грађевинске индустрије, доносила супротне акте и „закључавала“ локације за градњу.

На око 5.000 локација за које се процењује да могу да буду „откључане“ након измена закона, укупно око 15 милиона квадрата за градњу.

„Ако се узме у обзир да је улагање по квадрату 700 евра, онда то значи да је БДП Србије закључавањем тих локација остао без 10,5 милијарди евра директног прихода. Када причамо о милијардама без којих ће наводно остати држава, она је већ остала без тих милијарди, јер смо за 12 година наплатили свега 30 милиона евра. Толико нас кошта произвољна одлука бившег председника и његово играње са државом“, констатовао је Весић.

Како је рекао, ако је просечна цена квадрата 1.500 евра – када се то умањи за промет некретнина, долази се до цифре од 22,5 милијарде евра за које је држава остала ускраћена ер је ових 5.000 локација било закључано.

„Порез на добит правних лица био би 1,2 милијарде евра колико је буџет изгубио, а држава је остала ускраћена за 2,2 миијарде евра ПДВ-а, и без годишњег пореза на имовину од 675 милиона евра. Ако знамо да се по једном метру квадратном запошљава 0,02, значи да је могло да буде запослено око 300.000 људи. А, није. Ако је просечна плата у грађевинарству око 94.000 динара, то значи да само месечна зарада људи који могу да раде на тих 15 милиона квадрата изности преко 240 милиона евра“, рекао је Весић.

Како је додао, укупно са порезима и доприносима држава остаје ускраћена за 400 милиона евра месечно или скоро 5 милијарди евра годишње.

„Када већ причамо о изгубљеним милијардама, да буде јасно да, уколико не укинемо овај накарадни институт који не даје приходе, Србија ће изгубити преко 22,5 милијарди евра“, нагласио је министар Весић.

Указао је да је управо супротно буџет Србије остаје без милијарди ако се настави са, како је рекао, накарадном политиком покушаја да се наплати конверзија уз накнаду, пошто је скоро нико до сада није ни платио.

„Ми смо земља која не може да чека, ми ћемо упослити ове локације, ставити их функцију и земља ће зарађивати од тих локација. А, накарадна политика која се водила, а у којој је било могуће да неко плати, а неко не, или да зависи од чланова управних одбора НИС-а, коју сте, иначе, продали за мање пара од Робних кућа Београд, са свим налазиштима гаса и нафте… Па ни то није било довољно, него је још била изузета из конверзије…“, навео је Весић.

Он је поновио да ће укидањем конверзије уз накнаду бити ослобођен велики потенцијал српске привреде, али ће се и сви ослободити заблуда из прошлости и тековина социјалистичког система.

Ове измене су, додао је, одговор на рецесију и подстицај грађевинској индустрији.

„Ту леже милијарде евра, а не у лажима. То о ненаплаћеним милијардана је бестидна лаж, да су милијарде могле да буду наплаћене, биле би. Престаните да обмањујете грађане и да зарађујете јефтине политичке поене, да спречавате да се реше процеси у стечајевима, јер то што причате није тачно“, поручио је Весић.

Позвао је посланике да пронађу једну бар бившу социјалистичку земљу у којој још важи овакав инситутут, додајући да такву неће наћи.

„Неће важити ни у Србији, јер за разлику од других, ми смо спремни да раскрстимо са пракском која не даје резултате. Од ових измена користи ће имати држава, привреда и грађани. Овај закон је корак напред. Не постоји ниједан доказ да Србија може да наплати милијарде о којима причате“, рекао је Весић.

Упослићемо, како је рекао, грађевинску индустрију, да допринесемо расту БДП-а, јер само економски снажна Србија може да брани легитимне политичке и националне интересе.

„Слаба Србија, надам се, да никоме у овој сали није у интересу. Приче да се некоме поклањају милијарде су нетачне“, закључио је Весић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг, РТВ