Шљива је у Србији и даље најзаступљенија врста воћа, али су од 2013. до 2018. године површине под шљивом смањене са 76.805 хектара на 72.224 хектара, показује анализа Републичког завода за статистику. Укупна производња шљиве је све мања у посматраном периоду (606.599 тона у 2013. години, а 430.199 тона у 2018.).
Такође, у посматраном периоду просечан принос шљиве је смањен и осцилира између 4,59 тона по хектару прошле године и 7,90 тона у 2013. Шљива је по површинама и даље доминантна врста, а јабука је на другом месту. Највише површина које су коришћене у воћарству у 2018. години за производњу воћа отпада на производњу шљиве (72.923 ха или 39,87 одсто укупних површина), јабука је на другом месту (26.658 ха или 14,57 одсто), а затим следе малина (24.901 ха или 13,61 процента) и вишња (19.579 ха или 10,70 одсто укупних површина воћњака).
Поред Србије, познати светски произвођачи шљиве по количини и приносу су: Кина, Индија, Румунија, Чиле, Турска, Иран, Босна и Херцеговина, Италија и Сједињене Америчке Државе.
У анализи се наводи да су евидентне значајне осцилације годишњих приноса шљиве по хектару укупно и по регионима. Принос већи од просечног остварен је у Региону Војводине и у Београдском региону, а ови региони располажу врло малим делом површина под шљивом. Истовремено, региони који располажу претежним делом површина под шљивом (Регион Шумадије и Западне Србије и Регион Јужне и Источне Србије) остварили су опадајући и исподпросечан принос.
ТопПрес/ Извор: Нова Економија