Горњи Милановац – За Слободана Весића са планине Рудник постоје само две временске одреднице „ономад“ и „сјутра“, и управо због тога конструисао је два сата, са једном и са пет казаљки. Овај Горњомилановчанин у сваком тренутну зна колико је сати не само у Србији, већ исти часовник који је сам конструисао показује време на још неколико континената.
„Имам пријатеље у целом свету и зато сам направио два сата, један да показује време у Чикагу, Москви, Токију, Сиднеју, а други на мом Руднику. Сат са једном казаљком на себи има два поља – светло и тамно, у зависности од доба дана на сваких петнаест минута показује колико има сати у Србији. Други часовник који сам ручно направио са пет казаљки показује време на неколико континента, па тако када хоћу да се чујем са сестром у Чикагу због временске разлике,погледам на сат и видим ако је код нас четири сата поподне код ње је девет часова пре подне, не морам да се сабирам“, казао је РИНУ, Слободан Весић иноватор са Рудника.
Слободан се по завршетку заната електромеханичара за мерне уређаје запослио у Електродистрибуцији Србије као пословођа, тада је дошао на идеју да направи часовник који може да ради помоћу посебног метода.
„У њега сам уградио федер који након нестанка струје омогућује да сат ради још наредна три дана, док секундара на мојим сатовима не постоји. Код Срба у овим крајевима познато да је јединица мере за време „ономад – Слобо био у Хагу, или ономад је за време рата“ овде се време гледа од Видовдана до Савиндана и обрнуто“, истакао је Слободан.
Поред бројних патената који је Весић осмислио, свој изум грејања помоћу ТА пећи чиме је грејао цео стан за само 5000 динара месечно.
„Када сам купио стан од 55 квадрата који није имао централно грејање, тада сам дошао да идеју да ТА пећ прикачим на радијаторе који су ми служили као резервоар за воду. Пећ када достигне температуру од 600 степени она загрева воду коју помоћу пумпе избацује у радијаторе на оптималних 60 степени, у случају да нестане струје искористио сам мерцедесов акумулатор, који ми је служио да и за време рата када нестане струје мени грејање у стану ради“, додао је Слободан.
Слободан иако је у пензији не седи скрштених руку, већ је осмислио идеално решење за оне који имају мањак простора у свом стану.
„Био сам принуђен да направим нешто што ће ми дати комфор у дому. Мој изум је наизглед обичан кревет који када га расклопим добијем француски лежај на коме се може спавати, али зато када га скупим добијем три одвојене фотеље са наслоном где се може пити кафа и играти шах, и показало се заиста практично и добио сам на простору у свом стану“, додао је Слободан.
Своја достигнућа Весић је покушао да пријави Заводу за патенте, али сложене папирологије и недостатак материјалних средстава који су били неопходни за пријаву изума, зато Слободан то и данас ради како каже „себи за душу“.
ТопПрес/ РИНА