О здравој, органској храни никад се није више говорило и њена производња у свету константно расте – али не и у Србији. Од 2015. површине под органском пољопривредом се смањују, и то за око хиљаду хектара годишње. Истраживали смо због чега и да ли би ситуацију могле да преокрену субвенције које ће држава давати од 3. маја
Органском пољопривредом бави се више од 15 година. Иако је храна без хемијских средстава и три пута скупља од конвенционалне, Мија Радивојевић каже да је рачуница све тања – цене се за разлику од трошкова нису мењале већ пет година.
„Када сам почињао, пијачнина, сертификција и све то износило је око 1.500, 1.600 евра. Данас то све износи скоро 8.000 евра. Већ смо се неких ствари у сертификацији одрекли а онда најгоре је што се морамо одрећи проширења производње“, каже органски пољопривредник из Барајева Миодраг Радивојевић.
И док број хектара под органском производњом опада, расте број пољопривредника који се тиме баве. Разлог је групни сертификат где трошкове дозвола сноси организатор производње.
„Они су везани за њих, они их снабдевају инпутима, а преузимају сву робу коју они произведу. Значи то је један уговорени однос који је јако добар за мале произвођаче“, објашњава Снежана Ољача са Пољопривредног факултета.
Добар јесте, али не и најбољи. Произвођачи имају мањи ризик, али и мању зараду него да сами продају своју робу. Тада би је било више и за домаће купце.
„Све органско воће које се произведе у Србији оде све у извоз то је нешто што није добро, али то је последица те групне сертификације зато што организатор производње ради за извоз“, напомиње професорка Ољача.
Иако расте извоз, расте и увоз органске хране и то прерађене, попут муслија и кекса.
Помоћ државе
Органским као и конвенционалним произвођачима који уложе у прераду, држава враћа 50 одсто уложеног.
Другу половину, ако немају сопствена средства морају да обезбеде преко банака које немају посебну понуду за органске произвођаче. Помоћ коју им поједине банке дају третирају као друштвену одговорност.
„То су људи који су изузетно одговорни, који своје обавезе схватају јако одговорно и у односу са банком и генерално у односу са друштвом имају приступ од кога би сви могли нешто да научимо. Изабрали су тежи пут и самим тим имају много већу вредност и оправдано траже много више пажње и заслужују много више пажње него што генерално добијају“, каже председник извршног одбора НЛБ банке Бранко Грегановић.
Због свега тога много се очекује од државних субвенција за које ће произвођачи органске хране моћи да конкуришу од 3. маја. У Министарству пољопривреде кажу да су подстицаји за такву биљну производњу 120 одсто већи него за конвенционалну, а у сточарству 40 одсто.
ТопПрес/ Извор: РТС, Марија Миладиновић Лисов