Убоди стршљена су врло опасни, и код сваког неминовно изазивају уобичајену реакцију: оток, црвенило и бол на месту убода. Али, код одређеног броја људи се после убода испољава алергија, токсична или нека необична реакција, а све то је последица убризгавања отрова овог опнокрилца који у људском организму може да изазове многобројне поремећаје, па и да доведе до смртног исхода.
Смртни исход после убода стршљена најчешће је последица преосетљивости на отров овог опнокрилца. Стручњаци тврде да је управо отров стршљена један од најопаснијих алергијских реакција у природи и да су најтеже алергије које могу да постоје у природи изазване убодом стршљена.
Алергија на убод стршљена, чак и кад није фатална, може да изазове врло тешке симптоме и да доведе до многобројних поремећаја: срчаног ритма, да изазове срчани застој, отказивање бубрега, тромбозу крвних судова – каже професорка докторка Лидија Кандолф Секуловић, дерматовенеролог у Војномедицинској академији, у интервјуу за „Новости“
Зашто је убод стршљена опасан?
– Овај убод је опасан код оних који имају преосетљивост на веном који стршњен убризгава. Заправо, код тих особа се стварају специфична антитела, која после оваквог контакта доводе до ослобађања хистамина из ћелија. Њихово нагло ослобађање може да доведе до ширења крвних судова, пада притиска и до гушења које у најтежим ситуацијама изазива анафилактички шок који може да угрози живот особе.
* Који су први симптоми да је дошло до реакције тела на убод?
– Првенствено долази до стварање црвенила, отока и појаве свраба, а њихов степен зависи од тога колико је особа преосетљива на токсине. То може да буде неки мањи оток који прође сам од себе за пола сата, а некад долази до отицања читаве руке, ноге, односно дела тела на којем се убод налази. Затим може да се јави гушење, недостатак ваздуха, малаксалост, нагли губитак свести и нагли пад крвног притиска. Такође су опасни убоди у пределу врата и главе, који могу да узрокују озбиљне проблеме са дисањем.
* Како се манифестује убод стршљена, пчеле и осе?
– Уколико особа није преосетљива на убод ових инсеката, све се завршава мањим црвенилом, отоком и сврабом који сам од себе пролази после неколико сати, обично до 24 сата. Неке особе имају изражену локалну реакцију али без системске реакције, и код њих оток црвенило и свраб могу да трају и до 10 дана. Специфична имунотерапија у овим случајевима не може да смањи дужину трајања нити величину отока па није резервисана за ове пацијенте, већ само за оне који имају системске симптоме, као што су гушење и анафилакса. Најтежи степен реакције је свакако анафилактички шок.
* Шта се предузима у случају анафилактичког шока који може да изазове ујед стршљена?
– Особе које знају да су алергичне на убод стршљена морају да буду спремне на овако нешто и важно је да буду пажљиве док бораве у природи. Једна од варијанти заштите је ношење инјекције „епипена“ која садржи одговарајућу дозу адреналина. У случају анфилактичког шока особа мора одмах да је да себи, јер она спречава пад притиска, гушење и велики оток. На тај начин добија се на времену док пацијент не дође до хитне службе која ће пружити адекватну помоћ у виду примене даљих доза адреналина, кортикостероида и антихистаминика.
* Колико времена има да се реагује пре него што дође до анафилактичког шока?
– Најбоље би било реаговати у првих 15 минута, али нико обично није толико близу хитне помоћи у тренутку убода због чега је важно имати уз себе „епипен“ и таблете антихистаминика и кортикостероида, о чему се треба посаветовати са лекаром специјалистом алергологом. Особе које имају алергију и код којих постоји опасност од анафилактичког шока морају да се јаве лекару одмах, како не би дошло до појаве компликација. По доласку у хитну службу пацијент добија адреналин и лекове који сузбијају имунолошку реакцију, а онда обично остаје на посматрању неколико сати.
* Како се лечи убод стршељна?
– Оно што треба предузети у тим ситуацијама је да одмах после убода нанесемо препарате који ће да смање оток, свраб и црвенило. За ублажавање ових симптома користе се таблете антихистаминика и локални кортикостероиди који се наносе на место убода.
* Да ли особе алергичне на ујед стршљена могу да приме неку терапију или вакцину како би се заштитиле од реакције након убода?
– Вакцина не постоји, али особе које имају алергију могу да ураде десензибилизацију, односно да спроведу специфичну имунотерапију. Ова терапија подразумева давање мале дозе алергена, у овом случају веном стршљена, у одређеном временском размаку, све док особа не постане имуна на токсине који изазивају алергију након убода. Људи који имају израженију реакцију на убод стршљена, пре свега они код којих се јавља гушење, пад притиска и дијареја, требало би да се јаве алергологу и обаве најпре дијагноситку а затим и приступе лечењу.
* Које мере заштите је неопходно предузети како бисмо избегли убоде стршљенова?
– Репеленти који одбијају стршљенове не постоје, али приликом боравка у природи особе које су алергичне морају бити изузетно пажљиве. Савет је да они који имају израженију реакцију на убод, који не изазива анафилактички шок, обавезно имају таблету антихистаминика коју могу да узму уколико дође до убода. Она спречава реакцију тела на токсине и појаву отока и црвенила.
* У колико случајева долази до смртног исхода код пацијената које је убо стршљен?
– Смртни исходи су могући, али су ретки. На пример, у Америци годишње просечно 50 особа умре због убода инсеката, али не само стршљена већ и осе, пчеле и других опнокрилаца.
ТопПрес/ Извор: