Горњи Милановац – Најпознатија српска капа од давнина је чувала српске главе како од болести, природних непогода, тако и од ратних пораза. Датира још од 18 века, а касније се одомаћила у свакодневном животу, па је углавном носе старији мушкарци у сеоским заједницама.
Горњомилановчанин Радојица Николић уз песму већ пола века шије и кроји шајкаче и за њега оне нису само обичне капе, већ идентитет српског рода.
„Ове капе су благословене од Бога, односно српске шајкаче које сам заволео и научио да шијем. Људи их траже и задовољни су. Купују их многи и односе у иностарнство, причају о њима својим потомцима”, рекао је шнајдер Радојица Николић.
Овај шнајдер тврди да вековно најпознатија српска капа има огромну драгоценост.
„Шајкача има посебну духовну, као и традиционалну вредност. Ова капа се не скида, нити се коме даје са главе. Зна се, када се уђе у цркву, или у неку другу важну институцију, тада се капа скида из поштовања, али овако по старинском обичају – не. Та мисао влада од давнина и важи до данашњих дана, то се цени и нема опдступања”, прича овај времешни шнајдер.
Шајкача од давнина није била само модни детаљ, имала је још употребних вредости.
„У једном делу капе, може да се задену игла и конац, у случају потребе да је неопходно да се ушије дугме, кад се човек нађе на путу или било шта, или на пример може да се стави писамце од девојке, или нешто слично да му буде на „мети”, а кад захладни, може и уши да покрије”, објашњава шнајдер Радојица.
Поучен вишедеценијским искуством Радојица тврди да се шајкача може носити на разне начине, која имају и посебна значења.
„Када човека видите да прође кроз град са накернутом шајкачом, то значи да му је све по таман и да му је њива родила добро, те да је тај човек задовољан, поносно је носи и моли се Богу”, шаљиво појашњава Радојица.
Од давнина наш народ чува обичаје, слави српску Нову годину, поздравља се са три пољупца, а шајкача се према предању никада не скида, сем у цркви и општини и то из поштовања.
ТопПрес/ ГЗС
