Снимање страних филмова у Србији: Зарада од милион и по евра

Снимање страних филмова у Србији: Зарада од милион и по евра

Представници Српске филмске асоцијације (Film in Serbia) данас су одржали сусрет са медијима у хотелу Хилтон у Београду где је представљена детаљна анализа економских ефеката и ефикасност подстицаја за стране и домаће аудио и видео продукције.

Тема састанка била је везана за све већу присутност иностраних филмских и телевизијских продукција у Србији која нуди многе погодности за реализацију својих високобуџетних пројеката.

Економски факултет Универзитета у Београду је кроз детаљна истраживања припремио написани пројекат под називом „Анализа економских ефеката сектора аудиовизуелне продукције и ефикасност подстицаја за производњу аудиовизуелних садржаја у Републици Србији за 2020. и 2021.годину“, а наручилац је управо Српска филмска асоцијација.

На конференцији данас Др Игор Ковачевић као вођа пројекта (Економски факултет у Београду), открио је да годишње стране филмске екипе бележе 14 000 ноћења по београдским и српским хотелима, што доноси држави зараду од милион и по евра само за те услуге угоститељства.

„Држава Србија даје ветар у леђа за промоцију Србије у светским оквирима за реализацију многих страних реклама, ТВ серија, филмова, за елементе пост-продукције код нас. Тиме је повећана присутност стране продукције у Србији и такође је изненада дошло и до знатног раста запослења у филмској и ТВ индустрији наше земље“, рекао је др Игор Ковачевић и додао да се нада да ће Србија још више тих продукција моћи да прими, а зарада се враћа у износу од 40 посто.

„На сваки уложени евро, Србија добија 4,5 евра“, укратко је објаснио др Ковачевић.

Домаћин конференције Невена Секулић навела је да се све више филмова и серија снима код нас, да држава увелико има квалитетну, искусну радну снагу која нуди комплетан сервис продукције од развоја, преко снимања до завршетка пројеката у монтажи.

„Филм је данас и значајан економски чинилац за Србију, и није више само уметничко дело. Више од 60 продукција и студија је укључено у ове активности где је у првом плану промоција студија наше земље за привлачење међународних аутора и екипа“, оценила је Милица Божанић, извршна директорка Српске филмске асоцијације.

Она је навела да је увелико остварена сарадња са Економским факултетом у Београду на тој промоцији, те са тим у вези данас су на сваком кораку филмске екипе које снимају по Београду и шире.

„Анализа економских ефеката у написаном пројекту везана је за 2020. и 2021. године, када је било веома тешко због пандемије корона вируса имати континуитет, било је опструкција због немогућности путовања. Али, ипак, на крају имали смо већи обим посла за те две године него током 2019, када нас није ометала корона, захваљујући и Министарству културе, које је повећало буџет за ову индустрију“, подвукла је Божанић.

Радован Јокић, в.д. помоћник министра културе у Сектору за савремено стваралаштво, подсетио је да је Влада Србије 2016. године донела Уредбу за повраћај, односно подстицај страних продукција.

„У питању је веома добар и посебан механизам, што сам се уверио као председник комисије за подстицај продукција, код министарке културе Маје Гојковић. Заиста је то један изванредан, вансеријски механизам, и надам се да ће држава моћи да га одржава и развија овим изванредним темпом“, рекао је Јокић и открио да је сав план Министарства културе и информисања око подстицаја за производњу аудиовизуелних садржаја за период од 2020. до 2022. године, у потпуности постигнут.

Богдан Петковић из куће „Emote Films“ и председник Српске филмске асоцијације, нагласио је да је од 2019. године за чак 37 посто скочила запосленост код нас у сфери великог и малог екрана, иако је ова грана индустрије била погођена због Ковида 19.

„У међувремену, порасла је и цена наших услуга, тако да и није конкурентна. Оно што је свакако најбоље јесте чињеница да сада озбиљни аутори долазе у Србију, зову нас, распитују се, а онда и наши режисери, сценографи, директори фотографије одлазе у иностранство на позив тих иностраних продукција“, открио је Петковић.

Познати филмски продуцент Игор Турчиновић, директор PFI Studios (Pink Films International) у Шимановцима, подсетио је да се ера хипер продукције страних екипа догађа већ пуних пет година у Србији, премда многима делује да је то кренуло од јуче.

„Недавно смо имали један панел на Сарајево филмском фестивалу под називом „Буббле ор Боом“, односно „Мехур или бум“, где смо разговарали управо на ову тему колико је могуће да овај систем производње опстане. Сматрам да никако није у питању мехур, није ни бум, већ је више револуционарни Биг банг, дакле велики прасак, јер не може пуних пет година да постоји оволика продукција код нас, а онда неко мисли да је то само пролазно“, рекао је Турчиновић.

Директор PFI Studios је истакао да је раст домаће и стране продукције на нашем тлу изузетан и невиђен, тако да је онда настао велики проблем у дефициту радне снаге.

„Толико се снима серија и реклама, да немамо довољно људи који би могли да све ово постигну, тако да онда имамо обуке за сва та занимања која нам увек недостају као расветљивачи, шафери, и слично. И још су код нас скочиле цене услуга, што је наравно добро, сви ти радници ће више зарађивати од страних компанија“, навео је продуцент Турчиновић.

Он је поделио искуства око снимања познате СФ серије „Предстража“ (Outpost) која се у Србији већим делом снима већ четири сезоне управо у Пинковим студијима у Шимановцима, где је постигнут велики успех у томе што су наши људи – костимограф, директор фотографије и два редитеља (Милан Тодоровић, Душан Лазаревић) тражени у иностранству да раде.

„Зато кажем да је Србија занимљива, добра, забавна, привлачна дестинација за странце, са веома богатом историјом, а никако није – јефтина. Код мене у Пинк студију не користимо ту реч, пре свега јер је нетачна. Наш студио је апсолутно највећи у овом делу Европе, и странци су то препознали“, приметио је филмски и ТВ продуцент.

Подсетимо, осим серије „Предстража“, британски редитељ и продуцент Џонатан Инглиш који живи у Београду неко време, реализовао је у Србији и свој филм „Ironclad 2: Battle for Blood“ (2014), серије „SEAL Team“ (2019), најновију „The Ark“ и ускоро креће са новом верзијом „Робина Худа“.

Од најновијих филмова, Инглиш је снимао у Србији „Нећеш бити сама“ са Нуми Рапас, „Машина“ са Марком Хамилом, „Тхе Деал“ са Емом Фишер.

Турчиновић је онда наводио брендове који су долазили да снимају рекламе у овим студијима – KIA Motors, Burger King, Mercedes, и многи други.

„Код нас сада долазе највећи клијенти, снимају се највеће рекламе са највећим буџетима и на то морамо да се навикавамо. Доста се снима страних серија, филмова мало мање, они су као „стидљиви“ да у већем обиму раде, више су у Чешкој и Мађарској, али свакако долазе. Требало би зидати нове и обнављати старе филмске студије као што је био „Авала филм“, најбољи икада. Не знам шта се дешава са „Авалом“, али морала би да се што пре обнови“, закључио је Игор Турчиновић.

Србија је протеклих година била домаћин многим врхунским продукцијама, са јаким именима, тако да су према сценарију и продукцији француског редитеља Лика Бесона овде снимани амерички филмови „Lock Out“ са Гај Пирсом и „Три дана за убиство“ (2014) са Кевином Костнером и Амбер Херд.

Пирс Броснан и Олга Кириленко су у Београду снимали шпијунски акциони трилер „Новембарски човек“ (2014) Роџера Доналдсона, Селма Хајек је играла у трилеру „Еверли“ (2014), Џони Деп у драми „Минамата“ (2020), а већ одомаћени глумац Ралф Фајнс је режирао код нас два филма – „Кориолан“ (2011) и „Бела врана“ (2018).

Последњи већи холивудски филм који је сниман делом у Београду јесте „Нож у леђа 2“, где су на улицама престонице виђени Данијел Крејг, Наоми Вотс и Едвард Нортон, а премијера овог трилера се тек очекује.

ТопПрес/  Извор: Танјуг

KOMENTARI