Предстојећи септембар обележиће температуре изнад просека и чак 17 летњих дана, а на самом почетку месеца у појединим местима у Србији време ће бити право тропско, јер ће жива на термометрима премашити 35 степени Целзијуса, рекао је данас метеоролог Слободан Совиљ.
Он је у изјави за Танјуг истакао да је за септембар прогнозирано позитивно одступање температуре од плус два степена, односно средње максималне температуре у нижим пределима од 23-27 степени Целзијуса.
„Већ на самом почетку септембра можемо очекивати да ће максималне температуре бити од 30-32 степена. То се односи на прва три дана септембра, док ће након тога температуре пасти, али 6-7. септембра због продора топлог ваздуха из Средоземља треба очекивати више температуре – око 30 степени у већем делу Србије, а на југу земље чак и до 35 степени – у четвртак 7. септембра“, рекао је Совиљ.
Совиљ упозорава и да се очекује и доста температурних осцилација, јер у четвртак увече, 7. септембра стиже једна ослабљена фронтална зона из средње Европе која ће условити пад температура.
„Очекује нас од 12 до 17 летњих дана, а то су они дани када максимална температура достиже и прелази 25 степени. Ипак, прогнозира се и просечна количина падавина у нижим пределима од 45 до 70 мм. А само ће више кише бити на планинама, где можемо очекивати до 100 мм кише на месечном нивоу. Промењиво време обележиће и прву декаду, али и последњу декаду месеца, док би сувљи и стабилнији период требало очекивати средином септембра“, истакао је Совиљ.
Говорећи о температурама које су обележиле август, Совиљ наводи да он јесте био топлији у удносу на период од 1991-2020. године, али да није био најтоплији у историји.
„Примера ради, максимална средња температура у Београду током тог периода је износила 29,7 степени и очекујемо да буде виша за 0,9 степени (од просека). Такође, и у осталим градовима Србије је слично, при чему је најтоплији био почетак месеца – од 1. до 5. августа, а затим период од 15. до 27. августа. Ипак, ово није најтоплији август у историји мерења. Најтоплије је било 2012. године, када су средње максималне температуре биле и за два степена више у односу на вредности које смо имали ове године“, истакао је Совиљ.
Додао је да је количина падавина у августу у већини места била у границама просека са изузетком источне Србије, Поморавља и Јужног Баната, где су регистроване падавине које су дупло веће од просека, захваљујући веома интензивним пљусковима који су у неколико наврата захватали ова подручја.
„Тако су количине падавина од Великог Градишта до Банатског Карловца биле у интервалу од 130 до преко 160 мм кише на месечном нивоу. Што се тиче подручја Београда, изнад већег дела је количина падавина око или мало изнад просека. Међутим, падавине су биле изузетно неравномерно распоређене, тако да је на подручју града највише кише пало у периоду од 5. до 7. августа, заправо почетком месеца“, рекао је Совиљ.
Говорећи о најави Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), да ће ниво Дунава од 6. септембра бити у порасту, Совиљ прогнозира да ниво реке неће достићи вредности границе редовне или ванредне одбране од поплава, с обзиром да се ситуација смирује.
„Пре свега водостај на Дунаву је порастао на основу падавина које су претходних дана захватиле област Алпа и друге делове средње Европе. Али је ситуација у тим крајевима у постепеном смиривању и не очекујемо велике проблеме у наредном периоду“, објаснио је Совиљ.
ТопПрес/ Извор: Танјуг