Српска православна црква и њени верници обележавају два празника, посвећена Светом апостолу и јеванђелисти Луки и Светом Петру Цетињском, који су, иако представници две различите епохе, својим делима задужили православље.
Јеванђелиста Лука, Грк по рођењу, пре крштења незнабожац, један је од апостола. По занимању лекар, био је изузетно образован, са великим даром за сликарство.
Насликао је три иконе Богородице са Христом које су постале узор свим каснијим иконама мајке Божије, па се сматра оснивачем хришћанског иконописа.
Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу, а позната је „икона у икони“, која представља Светог Луку и икону Богородице коју светитељ осликава.
Сликарско дело овог светитеља, родом из Антиохије, јесу и иконе Светих апостола Петра и Павла, а црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа.
Писац је трећег Јеванђеља Новог Завета, око 60. године.
Прво је пратио апостола Павла на мисионарским путовањима, а касније и сам проповедао. У 84. години живота, мучно је страдао за веру.
Свети Лука – снег до кука
Празник је у нашем народу познат као Лучиндан и честа је крсна слава. Обично се каже: „иде Лука-ето вука“ или „свети Лука снег до кука“, најављујући зиму и снегове.
Према богослужбеном календару Српске православне цркве, овај дан није обележен као заветни, већ је као „црно слово“ сврстан у празнике од значаја за суштину цркве.
Као свог заштитника славе га и образовне установе, међу којима је и Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију.
Свети Лука је живот окончао у 84. години, када га, како је записао владика Николај Велимировић, „злобни идолопоклоници ударише на муке, Христа ради, и обесише о маслину у граду Тиви“.
Успомена на Светог Петра Цетињског
Успомену на недавно канонизованог Светог Петра Цетињског, Српска православна црква слави као заветни празник и „црвено слово“ у календару.
Према запису владике Николаја, овај светитељ је „цео свој живот витешки посветио своме народу“, борећи се да измири завађена племена и одбрани земљу од спољних непријатеља.
Оба посла успешно је обавио, а српска црква и народ посебно славе његову победу над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији.
Слава је у српском народу један од најважнијих празника који окупља целу породицу и представља величање одређеног свеца, чувара тог дома.
Обичаји и веровања
Данас не смете да будете преки и нервозни јер је Свети Лука био благ, миран и увек спреман да помогне људима.
На данашњи дан обичај је да се пуштају овнови да скачу на овце, а чобанима се даје свечана и боља ужина или им се носе пите, које у Херцеговини зову пазарице. Када овца „затеже“ и не да се овну, кажу да ће бити тешка зима. Ако овце лакше примају овнове, верује се да ће пролеће раније доћи.
У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити. У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке.
Поштује се и као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника.
ToпПрес/ Извор: РТС