Три месеца паузе у отплати кредита и свих дугова банака, истиче у уторак! Застој у отплати од 90 дана за све који су прихватили ову могућност Народне банке Србије завршава се 30. јуна, када ће неким дужницима већ бити скинуте прве рате. Наиме, дугови који, према овој опцији, нису наплаћени последњег дана марта, јер је тада почео да важи мораторијум, померене су на последњи дан јуна, а затим ће се током јула „скидати“ априлске рате.
Како у Народној банци Србије кажу, банке су у обавези да без додатних трошкова обавесте клијенте и доставе им нови план отплате. Већина банака и даваоца лизинга, већ је то урадила и на сајту, али и појединачно телефоном, или мејлом, обавестила своје клијенте, који имају готовинске, стамбене и друге кредите, о датуму када се наставља отплата. Уз ова обавештења, већини су стигли и нови планови отплате, са увећаним ратама, на основу камата за три месеца мораторијума.
Банке су дужне да пре истека рока мораторијума, на свом веб-сајту објаве обавештење о датуму престанка који ће бити примењив у највећем броју случајева, а који зависи од датума када је обавештење о понуди мораторијума првобитно објављено на сајту одређене банке – кажу у Удружењу банака Србије. – Банке ће клијентима који су користили мораторијум доставити нови план отплате у којем је редовна камата за период трајања мораторијума приписана главном дугу и распоређена на преостали период отплате и услед тога ће нове рате бити незнатно увећане. Период отплате кредита биће продужен за три месеца колико је трајао мораторијум.
Како у УБС кажу, постоје још два начина отплате заосталих рата. Уколико грађанин процењује да има код себе новца који му није неопходан за потрошњу, он може у разумном року након доставе новог отплатног плана да се обрати банци и да захтева другачији начин отплате.
У том случају грађанин може да бира између две опције. Једна је да плати рате које није платио током мораторијума, укључујући и доспелу камату за та три месеца – кажу у УБС. – Тада ће наставити да плаћа кредит као што је плаћао пре проглашења мораторијума, у истом трајању и са истом висином рате. Такође има још једну могућност, а то је да плати само камату за протекла три месеца. У тој варијанти трајање кредита биће продужено за три месеца, али ће висина рате бити иста као што је била пре застоја у отплати.
Према подацима ове институције, седам одсто грађана и око 10 одсто привредника одбило је могућност мораторијума. Како кажу, међу средњим, малим и микро предузећима, већи је проценат оних који су прихватили застој у отплати, док је код великих компанија, тај проценат много мањи. Подаци Народне банке Србије показују да је проценат прихватања и већи – да је застој у отплати дуга прихватило 93 одсто дужника правних лица, док је мораторијум прихватило 94 одсто дужника физичких лица.
Мораторијум је био мера помоћи грађанима и привреди током кризе и ванредног стања због пандемије вируса корона. Банке и даваоци финансијског лизинга били су дужни да у року од три дана од ступања одлуке на снагу 18. марта, објаве на својим интернет-презентацијама обавештења о понуди мораторијума. То је било најкасније 21. марта, док је дужник имао рок од десет дана од дана објављивања да ту понуду одбије, а ако то није учинио – сматра се да је понуда прихваћена тог десетог дана.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости