Србија добила национални регистар васкуларних пацијената

Србија добила национални регистар васкуларних пацијената

Увођењем Националног регистра за васкуларне пацијенте, Србија је постала једна од свега неколико земаља у Европи која има такав регистар, изјавио је данас декан Медицинског факултета у Београду професор др Лазар Давидовић.

Давидовић је, на отварању скупа Европског удружења за васкуларну хирургију у Београду, за Танјуг истакао да су такви регистри важни зато што сакупљају податке о пацијентима, о појединим болестима, броју оболелих од појединих болести, учесталост обољевања, шта се може унапредити, као и смернице за лечење.

Указао је да се на основу регистара праве протоколи и водичи о томе како дијагностиковати и третирати болест.

„Ти регистри нису ‘Свето писмо’, не може се закључак за сваког пацијента узети из протокола, јер је стање индивидуално, али они дају опште смернице што је од огромне помоћи“, рекао је проф. Давидовић.

Регистар се, појашњава, односи на различите васкуларне болести, а допринеће и да се препозна шта све евентуално треба мењати или унапредити у лечењу одређених болести.

Такви регистри су се прво појавили у САД, тек касније и у Европи, и сада су скандинавски, а посебно регистри из Шведске, бољи од америчких.

„Српски ‘Васконет’ регистар је бољи од скандинавских, јер укључује различите регионе Европе, такође и Русију. Тиме ћемо стећи значајнију и реалнију слику“, каже декан Медицинског факултета.

Европско удружење за васкуларну хирургију, које броји више од 3.000 чланова, по први пут организује састанак, мимо редовног годишњег скупа, управо у Београду.

Председник Удружења Филип Кол рекао је за Танјуг да је одржавање скупа у Београду од изузетног значаја, јер ће се Србија наћи у фокусу разговора.

„Осим уобичајених, општих тема из васкуларне хирургије, фокусираћемо се на едукацију из те области. То је посебно важно за студенте медицине. Разговараћемо и о успеху Србије када је реч о увођењу Националног регистра пацијената са васкуларним обољењима“, објаснио је Кол.

Додаје да је регистар јако добар, јер ће подаци и историја пацијента бити на једном месту.

„Како је пацијент после неколико година, која му је терапија помогла, све су то подаци које ће регистар донети. Има га свега неколико земаља, Србија је једна од њих, и то желимо да промовишемо“, рекао је Кол.

Пре две године васкуларни центри у Србији на иницијативу професора Давидовића почели су да прикупљају податке о резултатима својих процедура, на основу којих се виде проблеми у лечењу васкуларних пацијената, као што су велики број хитних операција анеуризми абдоминалне аорте, што указује на потребу за скринингом.

Такође, регистар показује велики број ампутационих захвата, што указује на потребу за превентивним прегледима и благовременим интервецијама на крвним судовима, односно дуже време протекло од симптома до јављања болесника лекару, а то значи потребу за едукацијом становништва у тој области.

ТопПрес/ Извор: Танјуг