Србија добила Регистар оболелих од дијабетеса

Србија добила Регистар оболелих од дијабетеса

Регистар оболелих од дијабетеса, односно Електронска књига евиденције лица оболелих од дијабетеса, једна од бројних мултисекторских активности Министарства здравља које доприносе даљем побољшању квалитета дијабетолошке здравствене заштите у Србији, започела је са применом у три београдска дома здравља – Палилула, Земун и Стари град.

Након прве фазе примене Регистра, стицања првих искустава, подешавања и унапређења, имплементација софтвера и примена Регистра ће уследити и у осталим домовима здравља у Београду, као и у свим домовима здравља у Србији, саопштило је ресорно министарство.

Унос података у Регистар се остварује на примарном нивоу здравствене заштите, у домовима здравља, у службама где се оболели од дијабетеса дијагностикују и лече и у Саветовалишту за дијабетес.

„Имплементација Регистра за дијабетес је потврда да ми испуњавамо наша обећања. Већ је покренуто обнављање саветовалишта за дијабетес у домовима здравља, сада креће са применом и Регистар оболелих, радимо интензивно на унапређењу здравствене заштите од шећерне болести, јер је то у интересу више од 710.000 наших грађана, који, према проценама Батута, болују од ове болести у Србији“, изјавио је министар здравља Златибор Лончар.

Према његовим речима, Регистар, односно модеран електронски систем евиденције омогућиће нам континуирано прикупљање података о дијабетесу код одраслих особа, деце и омладине, као и превенцији типа 2 дијабетеса и гестацијском дијабетесу.

„Истовремено, Регистар ће омогућити и мониторинг квалитета здравственог система кроз праћење индикатора квалитета дијабетолошке заштите на нивоу домова здравља, одређене области или региона, као и читаве и државе, а самим тим и даље унапређење здравствене заштите као и смањење трошкова“, рекао је Лончар.

У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима. Значајан јавно-здравствени проблем представља и чињеница да приближно 39 одсто оболелих нису свесни своје болести. Приближно половину оболелих чини радно способно становништво, али се тип 2 дијабетеса све чешће дијагностикује код деце и адолесцената, као последица растуће епидемије гојазности.

Због велике учесталости и бројних компликација који га прате, дијабетес намеће велики економски терет свим националним здравственим системима и читавом друштву. Трошкови здравствене заштите оболелих од дијабетеса су два до три пута већи у односу на особе које немају дијабетес и износе 12 одсто трошкова у здравству.

Дијабетес је постао један од највећих глобалних здравствених и економских изазова. Према најновијим проценама Интернационалне дијабетесне федерације (Интернатионал Диабетес Федератион – ИДФ), у свету приближно 415 милиона људи има дијабетес, што одговара популацији европског континента.

Број оболелих и даље расте невероватном брзином и према садашњим прогнозама до 2040. године ће се повећати више од 50 одсто. Најбржи пораст очекује се у земљама ниског и средњег прихода.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI