Укупна спољнотрговинска робна размена за период од почетка године остварена је доларима и износи 11,2 милијарди долара, а у еврима 10,4 милијарди евра.

Укупна спољнотрговинска размена за Србију порасла је за 2,9 одсто у доларима, за период јануар-фебруар у односу на исти период претходне године, односно 8,7 одсто у еврима за исти тај период.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 4,53 милијарди, што је чини раст од 17,9 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, док увоз робе имао је вредност од 5,94 милијарди, што представља повећање од 2,7 одсто у односу на исти период прошле године.

Дефицит између увоза и извоза износи 1,52 милијарди долара, што чини смањење од 31,2 одсто у односу на исти период претходне године, а у еврима тај дефицит износио је 1,41 милијарди, што је смањење од 27,4 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 76,2 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 66,4 одсто.

Када посматрамо регион, најевеће учешће у извозу Србије имала је Војводина-32, одсто, затим следи Београдски регион – 23,7 одсто, Јужна и Источна Србије – 20,9 одсто, регион Шумадије и Западне Србије -19,8 одсто, а око 3,5 одсто извоза је неразврстано по територијама.

Учешће у увозу имали су Београдски регион – 41,2 одсто, затим следи Регион Војводине – 36,6 одсто, Регион Шумадије и Западне Србије – 11,8 одсто, Регион Јужне и Источне Србије – 7,8 одсто, а око 2,6 одсто увоза није разврстано по територијама.

Када се посматра структура производа, у извозу највише су заступљени производи за репродукцију – 65,0 одсто , одностно 3,16 милијарди долара, следе роба за широку потрошњу – 24,2 одсто, тј. 1,17 милијарди долара и опрема – 10,8 одсто, однсно 527,2 милиона долара, а некласификонвана роба по намени износила 200.000 долара.

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију и то 59,8 одсто, следе роба за широку потрошњу, 17,7 одсто, и опрема, 10,8 одсто, док некласификована роба по намени износи 11,7 процената.

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини.

Земље чланице Европске уније чине 58,4 одсто укупне размене, други партнер по важности земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 359,9 мил. долара, који је резултат углавном извоза електричне енергије, житарица и њихових производа, електричних машина и апарата, гвожђа и челика и пића.

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења, и то са Црном Гором ,Босном и Херцеговином и Северном Македонијом.

Од осталих земаља истиче се и суфицит са Бразилом, Мађарском, Словачком, Хрватском, Великом Британијом, Шведском, Румунијом, Чешком, Бугарском, Молдавијом.

Према одсеку Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), извоз електричних машина и апарата, електричне енергије, погонских машина и уређаја, као и производа од каучука чине 38 одсто укупног извоза.

Учешће у укупном увозу од 27 одсто чине електричне машине и апарати, нафта и деривати, електрична енергија и медицински и фармацеутски производи.

Неразврстана роба, која обухвата и робу на царинском складишту и у слободној зони и има учешће у укупном увозу 12 одсто.

У фебруару 2023. године је извезено је робе у вредности од 2,52 милијарде долара, што чини повећање од девет одсто у односу на исти месец претходне године, а увоз је износио 3,28 милијарди долара, што је смањење од 10,4 одсто у односу на исти месец претходне године.

Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 2,34 милијарде евра, што чини повећање од 14,9 одсто у односу на исти месец претходне године, а увоз је износио 3,05 милијарди евра, што је смањење од 5,4 одсто у односу на исти месец претходне године.

На листи првих пет производа у извозу нашле су се руде бакра и концентрата у износу од 187 милиона долара, проводници за авионе, возила и бродове од 155 милиона долара, електрична енергија са 150 милиона долара, нове спољне гуме за аутомобиле од 63 милиона долара и прибор за моторна возила са 47 милиона долара.

На листи првих пет производа које су се увозиле су природни гас у износу од 212 милиона долара, сирова нафта – 120 милиона долара, електрична енергија 119 милиона долара, лекови за малопродају 92 милиона долара и лигнит са 41 милиона долара.

ТопПрес/ Извор: Танјуг