Крагујевац, Маслошево – Да су тартуфи уносан бизнис и да се од копања по земљи итекако може зарадити потврдио нам је Радослав Ћатић (55) из села Маслошево. Наиме,  он је пола свог живота посветио овим гљивама а његов занат „тартуфарство“ сада преноси и на друге кроз школу у којој се изучава овај уносан бизнис.

„Идеја о тартуфима родила се 1985. године, и за 32 године рада са тим гљивама много сам научио о њима. Кроз моју школу о тартуфима која траје три дана сада полазницима преносим своје знање, како се дресира пас, где се крију тартуфи, како се чува, како да тргују и зараде од тога али и како се конзумира“, прича нам Радослав.

Радослав о тартуфима много зна а своје знање сада преноси и другима, фото: ТопПрес

О тартуфима се мало зна а вреде право богатство. Сматрају се за најцењенију и најскупљу гљиву на свету.

„У Србији успевају и црни и бели тартуф, црни је најмасовнији, док је бели цењенији на тржишту. Надморске висине и периоди брања се разликују а  могу се наћи испод храста, тополе, јасике, бора, питомог лешника. Тубер магнатум је излазио на 5.000 евра, а продаје се од куће. На терену је пас алфа и омега може бити било који али мора бити темпераментан, око 2,5 месеца старости“, објашњава тартуфар из Шумадије.

Црни тартуфи подједнако цењени као и бели, фото: ТопПрес

Према његовим речима тартуфи се могу и узгајати а узгој је лакши него узгој кукуруза.

„Ми смо до Балкансих ратова имали плантаже тартуфа народ је гајио тартуфе.  Неупоредиво је боље и једноставније гајење од кукуруза, све што треба је  садница лешника, пх вредност алкална и растресита земљишта“, тврди Радослав.

Ова гљива делује на потенцију и виталност организма, сматра се веома лековитом. Може се користити уз сва јела, а наш саговорник нам је послужио тартуф уз гибаницу.

ТопПрес

Тартуфи се могу сервирати и уз гибаницу, фото: ТопПрес