Од 169 општина у Србији само шест њих је у 2017. години имало позитиван природни прираштај – Нови Пазар, Бујановац, Сјеница, Нови Сад, Прешево и Тутин, показују статистички подаци.
Са изузетком највећег војвођанског града, реч је о општинама са знатнијим уделом бошњачког односно албанског становништва, наводи „Политика“.
Демографски графикони упозоравају и да Србија има најнижи природни прираштај у односу на све бивше југословенске републике.
С друге стране, свега 32 од 233 државе на планети бележе пад броја становника, док негативни природни прираштај има само 18 земаља света, од којих се 17 налази у Европи.
Од тих 18 земаља које бележе смањење броја становника, њих 13 се суочава са негативним природним прираштајем и миграцијама, а међу њима је и Србија, упозорава др Иван Маринковић, научни сарадник Института друштвених наука.
У нашој земљи, упозорава он, годишње од 35.000 до 38.000 људи више умре него што се роди, па не треба да чуди што смо између два пописа становништва „изгубили“ између 350.000 и 380.000 становника.
Уз то, због емиграције младог становништва имамо веома неповољну старосну структуру – просечна старост становника наше земље је, каже, скоро 43 године.
Ако се наставе актуелни демографски трендови, 2061. године имаћемо три милиона људи мање него данас, упозорава др Маринковић.
Демографи, иначе, стрепе да ће доћи до егзодуса младих људи у земље ЕУ када Србија постане њена чланица, напомиње београдски дневник.
ТопПрес/ Извор: Танјуг, Политика