Са првим пролећним зрацима и топлим временом навикли смо да нас нападају разни инсекти – комарци, крпељи, пауци и с тим се још некако носимо, а како ћемо изаћи на крај са инвазијом смрдибуба која је већ почела, још ћемо да видимо. Како ствари стоје, након првих киша, очекују нас и напади инсеката који праве страшне опекотине на телу – педерус.
ПЕДЕРУС
– Реч је о инсекту тврдокрилцу, који има више од 600 врста, и који је веома распрострањен у свету. Овај инсект, који је веома малих димензија, највише до једног центиметра, углавном се јавља након кишног периода.
– Одликују се издуженим телом, кратким крилима и абдоменом који, када су узнемирене, савијају изнад тела што им даје карактеристичан изглед. Иако највећи број врста поседује способност летења, већина се креће ходањем по подлози. Преферирају влажна станишта, као што су опало лишће и органска материја (биљног или животињског порекла) у распадању. Углавном се јављају након кишног периода – објашњавају у Заводу за биоциде.
КОЛИКО СУ ОТРОВНИ
– Они не уједају, већ испуштају отров из стомака оног момента када неко покуша да их скине са тела. Тако се заправо само растрља њихов отров по кожи. И онда настаје „дерматитис педерус“. На кожи се јавља црвенило чије димензије и облик одговарају количини токсина који је испуштен. Иритација је праћена осећајем пецкања, а до повлачења црвенила најчешће долази након 10 до 12 дана. Иритација се у већини случајева јавља на деловима тела који су изложени, као што су врат и лице, али се може десити да се токсин рукама пренесе и на очи – објашњавају са Клинике за дерматовенерологију.
ЛЕЧЕЊЕ
– Уколико дође до контакта са инсектом никако не треба размазивати садржај (хемолимфу) инсекта по кожи. Одмах то место треба испрати водом и сапуницом, заштитити стерилном газом и јавити се лекару ради даљег лечења јер се у периоду од 24 до 36 часова јављају пликови на кожи, али и због могуће инфекције бактеријом из рода Псеудомонас које живе у телу инсекта. Обично се користе препарати који локално смирују упалу – рекли су за Телеграф.рс са Клинике за дерматовенерологију.
СМРДИБУБЕ
Судећи по најезди смрдибуба која су већ кренуле у акцију, чини се да ћемо и ове године водити борбу с овим инсектима. Смрдибубе се хране разним биљкама, а у станове улазе само пратећи светлост и обично улећу на вишим спратовима, у близини којих се налази дрвеће.
Нова врста која потиче из Кине појавила се пре десетак година у Швајцарској, али је пренета и код нас. Оне се могу увући чак и у кофер, а довољна је једна женка да дође до читаве инвазије смрдибуба.
Смрдибубе у овом периоду освајају територију и самим тим се драстично множе. Позитивно у свему је што смрдибубе не уједају људе, али када једном уђу у стан, оне га обележе мирисом, који касније привлачи остале смрдибубе.
КЛИНТОНКА
Прошле године црне мушице, познатије као бубе клинтонке појавиле су се већ половином марта, а стручњаци најављују да нас и ове године може задесити слична ситуација. Ујед ове бубе може да изазове велики оток, инфекцију, па чак и упалу поткожних ткива, а код осетљивих и гушење. Ујед клинтонке прави већу рупицу на кожи, која јако сврби. Место убода може драматично да отекне, а због јаког свраба, чешањем се повећава шанса да се токсин пренесе дубље под кожу, због чега настаје инфекција, па чак и упала поткожног ткива. Прва помоћ у тим ситуацијама је крема за смањивање свраба, али након тога одмах се треба обратити лекару – рекли су за Телеграф.рс са Клинике за дерматовенерологију.
Прва помоћ код уједа ове бубе је да ставите хладне облоге, намажете неком кремом против убода инсеката и ни у ком случају се не сме чешати место убода.
КРПЕЉИ
Боравак у природи носи ризик од уједа крпеља, а стручњаци упозоравају да међу њима има и потенцијалних преносилаца Лајмске болести, па грађани треба да обрате пажњу и да се обавезно јаве лекару ако се јаве први симптоми болести.
На месту убода појављује се бубуљица и прстенасто црвенило. То је сигуран знак почетне фазе болести, односно први стадијум, а ако се лечење тада прескочи, може лако прећи у други стадијум, односно може доћи до запаљења можданих опни или нерава, зглобова, срчаног мишића и других органа.Био крпељ заражен или не, препоручљиво је да се извади одмах након што уђе под кожу, како не би почео да се храни крвљу и тако пренео болест.
Одстрањивање се обавља пинцетом што ближе кожи, без притиска на трбух крпеља, гњечења или кидања, а место убода треба обавезно дезинфиковати.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс/ Ј.Ј. Кулаш