Србија спремна за нови талас короне

Вучић је истакао да су приоритети, уз инсистирање на солидарности, које није било довољно на почетку пандемије, да се даље ради на изградњи здравствених објеката, да се улаже у људе – лекаре, медицинско особље, као и што бржи излазак, ако је могуће “попут ракете” из економске кризе коју је пандемија произвела.

„И уверен сам да ћемо бити међу најбољим земљама у Европи и свету“, рекао је Вучић , отварајући снимљеним видео обраћањем онлајн конференцију „Здравство у Републици Србији после пандемије“.

Вучић је рекао да на почетку пандемије корона вируса олидарност није баш била на делу, што је, каже, донекле и разумљиво, а нас је као државу натерало да се ослонимо на себе и дамо одговор на кризу, ослањајући се на своје снаге.

Вирус је, каже, изненадио цео свет.

„Најпре људе у Кини, видео сам по реакцијама званичника из Кине, који су се борили храбро и одлично, али им није било лако. Уочио сам да су били прилично уплашени. Онда сам видео шта се дешавало свуда у Европи. Када је кренуло из Италије, сви су се затварали у националне границе, не желећи да имају везе са другима, чезнући да имају мање мртвих од других“, објаснио је он.

Казао је да данас не може рећи како је солидарност функционисала на одличном нивоу, јер то није истина.

„Мало ко је желео да види оног другог, што је такође разумљиво, због опасности када му прети да ће живот да изгуби, па се стара само за себе. Та реакција појединаца била је и логична реакција држава“, додао је он.

То нас је, како је казао, натерало да размишљамо о својим потребама, снази, да направимо систем својих мера којим ћемо да заштитимо наше становништво.

Вучић је приметио да није било земље која је могла да буде довољно добро припремљена.

„Припремљени сте онолико колико вам је здравство снажно“, подвукао је и поновио да је поносан на све здравствене раднике и техничко особље.

Додао је и да је било оних који су „једва дочекали“ да оду на боловање, не само због короне, већ и због тога што су, тобож, уганули ногу, руку, повредили колено…, а било је и оних који су дали све од себе само да њихове болнице не буду ковид, мислећи да ће се тако најбоље заштитити.

„Било је и таквих, али о њима нисмо говорили, не зато што смо се плашили, већ је важно да људима износите праве примере, да идоли буду они који се храбро боре, а не они који беже са прве линије фронта, на којој смо били против невидљивог непријатеља“, рекао је Вучић.

Указао је да су млади лекари, њих око 5.000, искористили шансу коју су добили.

„Показали смо да имамо на кога да рачунамо, они су ушли у битку и ватру у најтежем тренутку. Показали смо да имамо људске капацитете који могу да преузму бригу о грађанима“, рекао је председник Србије.

Истакао еј да је техничка опремљеност болница била боља него што би било пре неколико година, подсећајући на обнову КЦ Ниш, КБЦ „Драгиша Мишовић“, Земунску болницу…

„Др Драгиша Мишовић’ смо обновили, изгледа као ‘спејс шатл’, и са 29 респиратора смо подигли број уређаја на 160. То нам је по броју људи ударна болница за пријем ковид болесника“, рекао је Вучић и подсетио да су за њом у ковид систем укључене КБЦ Земун, Звездара, ВМЦ Карабурма.

„То показује да смо, иако нисмо знали за корону, у здравствени систем улагали да буде много припремљенији него раније“, указао је Вучић.

Подсетио је да је Србија брзо по избијању кризе кренула и у сопствену производњу алкохола, хипохлорида, квасац, па чак покушали да направимо и респиратор, додајући да ће се са тим наставити.

„Кренули смо у набавку опреме, на сваки начин. То је био пакао. Сналазите се да нађете респираторе. И добрим делом смо успели“, рекао је Вучић и изразио захвалност Кини, ЕУ, Норвешкој и свима који су учествовали у набавци опреме.

„Данас смо потпуно спремни за сваки нови удар“, поручио је Вучић.

„Наш је задатак , у оваквим политичким условима и недостатак солидарности и немогућност припреме за корону, да наставимо са изградњом неких од виталних здравствених објеката. КЦ Србије, Војводине, Крагујевца, бројних општих болница.. Све то треба у наредних годину и по до две дана да буде готово“, рекао је Вучић.

Председник је поручио и да ће се наставити улагање у здравство, уз напомену да је Србија једина током пандемије трајно повећала плате здравству.

Додао је и да на здравство одлази више од петине буџета, а можда чак и једна четвртина , па чак и 28-29 одсто.

„Уверен сам да ћемо из свега, па и закључака ове конференције, моћи много да научимо и применимо у будућности, како бисмо били још успешнији. То је задатак свих који се боре за Србију“, рекао је Вучић.

Председник је указао да Србија има и поштен приступ, тестира убедљиво највећи број људи у региону, јер жели да открива и лаке случајеве, да људима сачува живот.

„Желимо да сачувамо животе, али и да покажемо да можемо да будемо успешнији од многих економски и политички снажнијих земаља. Да верујемо у себе, у своју снагу, да сарађујемо са свима, да са свима можемо да се такмичимо, у позитивном смислу“, рекао је Вучић.

Лончар: Показало се да Србија има озбиљан здравствени систем

У епидемији вируса корона показало се да Србија има озбиљан здравствени систем, каже министар здравља Златибор Лончар и додаје да се није десило да ковид пацијенти леже на ходницима, да се скидају раније са респиратора јер нема довољно машина, да нема лекова, заштитне опреме.

„Адекватном реакцијом здравственог система и уз велику помоћ председника државе, успели смо у кратком року да набавимо све оно што је неопходно“, рекао је Лончар.

Он је нагласио да после пандемије вируса корона ништа неће бити исто, посебно неће бити исто за здравствене системе.

„Захваљујем се здравственим радницима, који су хероји овог времена. Да није било њих, озбиљне државе, председника, тешко би имали овај резултат. Овако можемо да будемо поносни јер смо дошли у мирну луку“, навео је министар.

Истиче да нема опуштања, да ће се наставити рад истим темпом, да је вирус корона „са нама“ и да морамо да научимо да живимо са њим.

„Ово је велико искуство за државу, за здравствене раднике и здравствени систем. То ће нам послужити да адекватно одговоримо на све изазове који ће бити пред нама у будућности“, рекао је он.

Наставиће се са политиком улагања у здравствене раднике, наставиће се са запошљавањем, радиће се на њиховом усавршавању, али и на побољшавању услова рада.

„Очекујемо од њих да се прилагоде новим стандардима и да одговори за све нове изазове који се могу појавити. Нама је потребна нова генерација здравствених радника, ново размишљање, нови систем рада“, истакао је министар.

Србија је, каже министар, извукла поуке из епидемије вируса корона, изашла је искуснија, а то искуство моћи ће да примени у будућности.

Гојковић: Здравствени систем адекватно одговорио на ковид 19

Здравствени систем у Србији је адекватно одговорио на епидемију вируса корона и остварен је добар резултат, каже покрајински секретар за здравство проф. Зоран Гојковић.

Он је рекао да су се здравствени радници добро снашли у систему који је ресетован и „окренут наопачке“.

„Ми смо прилагодљив народ који има смисла за импровизацију. У оваквим кризама се показује наша бриткост и спремност да се ухватимо у коштац са проблемима“, рекао је Гојковић.

Напомиње да су здравствене установе у Војводини још у јануару почеле да се припремају за проблем који се „ваљао са истока“.

Први састанци руководства установа организовани су у јануару, а највећи део установа, како је рекао, већ до половине фебруара имао заштитну опрему која је била кључна у првим данима инфекције.

„У том тренутку нико у свету није био спреман за толику количину и толику неопходност заштитне опреме. Ми смо успели, сплетом околности и нашом интуицијом, да обезбедимо заштитну опрему да издржимо први удар“, рекао је Гојковић.

Подсећа да се први заражени пацијент вирусом корона у Србији појавио 6. марта, да је реч о пацијенту из Суботице који је већ 7. марта пребачен у КЦ Војводина у Новом Саду.

„Имали смо адекватну опрему да издржимо први удар. Након тога је ангажовањем државе, првенствено нашег руководства, и захваљујући помоћи Кине, заштитна опрема стизала у континуитету“, напоменуо је Гојковић.

Он је додао да је довољна количина заштитне опреме била кључна што је Војводина, али и цела Србија, имала релативно мали број заражених здравствених радника који су се заразили док су лечили ковид пацијенте.

Наводи да се мора променити однос према здравственим радницима, да се често, када имамо проблем у лекара гледа са нескривеним симпатијама, а када се све заврши да се на лекаре „претећи диже рука и прст“.

„Морамо такав систем прекинемо и да схватимо да је здравство један од кључних темеља друштва, јер без здраве нације нема ни здравог друштва у целини“, навео је он.

Покрајинска влада, како је рекао, уложила је за четири године више од 7,5 милијарди динара, а заједно са објектом Каменица 3 улагање ће бити од 10 милијарди динара.

„То су огромна средства која су уложена и у инфраструктуру и у набавку опреме претходне четири године. То је незабележено на просторима северне српске покрајине задњих 40 година“, навео је он.

Гојковић је рекао да је до сада темељ здравственог система било лечење хроничних незаразних болести, али да се сада мора водити рачуна и о масовним заразним болестима.

Напомиње да је важна размена искуства и међусобно повезивање међу лекарима широм света.

„Знање у медицини је као веслање узводно, чим престанете да веслате идете уназад“, рекао је он.

Земље чији се здравствени систем базирао на јавном здрављу боље су одговориле на изазове које је носила епидемија вируса корона.

„Земље у окружењу које су своју медицину базирале на јавном здрављу имале су добре резултате у борби са вирусом корона. Јавно здравље у источној Европи је положило испит. Мислим да ће и напредне развијене земље и ЕУ и света схватити да је превенција кључна ствар у свему“, закључио је он.

Негре: ЕИБ до сада у српско здравство уложила 250 милиона евра

Србија је на време препознала значај улагања у обнову здравственог система захваљући чему су спасени и животи и за време пандемије корона вируса, каже шефица Канцеларије Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан Дубравка Негре и наводи да је ЕИБ до сада определио 250 милиона евра у српско здравство.

Тако је, каже Негре, реновирано и опремљено око 20 регионалних болница широм Србије у претходном периоду.

Она је рекла да ЕИБ улаже у здравстевни сектор у Србији још од 2004. и да се из тих средства модернизују и клинички центри у Београду, Новом Саду и Крагујевцу, док је Клинички центар у Нишу завршен.

„Сада је то савремена болница која пружа најсавременију медицинску негу за више од 2,5 милиона грађана који живе на југу Србије“, рекла је Негре и навела да захваљујући иневстицијама КЦ Ниш данас поседује више од 1.500 болничких кревета, а у реновираним и савремено опремљеним хируршким салама годишње може да се обави око 76.000 операција.

Каже да се током пандемије показало колико је КЦ у Нишу битан, јер је био једна од најважнијих Ковид болница у том дели Србији и прва лиња одбране од вируса, а представља и наставну базу Медицинског факултета.

Негре очекује да ће обновом и изградњом КЦ у Београду која је у току, тај здравствени центар постати најважнија регионална здравствена установа.

„По завршетку изградње и модернизације Клиничког центра у Београду добиће се 86.000 метара квадрата простора који ће бити опремљен и са много бољим условима за рад, преглед, али и терапију пацијената. Добиће се 500 нових кревета, од чега 150 кревета интензивне неге и 50 кревета дневне болнице, 20 операционих сала, као и нове лабораторије“, рекла је Негре.

Очекује да у наредним данима буде објављен тендер за изградњу и рехабилитацију КЦ Нови Сад који дуго чека на то улагање.

Напоменула је да је од посебне важности обнова погона за израду вакцине против грипа и заразних болести института „Торлак“, где је ЕИБ учествовао са 3,6 милиона евра и нагласила да је тај институт, такође, одиграо кључну улогу у сузбијању пандемије корона вируса.

Рекла је да ЕИБ дужи низ година улаже у научне институције у Србији, међу којима је Научно-технолошки парк у Београду за који каже да је одиграо значајну улогу и дао посебан допринос у борби против ковид-19, а где су млади српски научници направили прве домаће респираторе.

„Ту су штампане и маске и заштитна опрема током пандемије најсавременијим 3Д штампачима који су управо набављени пред саму пандемију“, навела је Негре.

Додала је да се ту дало простора и младим фирмама да дају свој допринос борби против пандемије, а које су се јако брзо преоријентисале и почеле да производе и маске, визире, заштитну опрему која је у том моменту највише недостајала..

Навела је да је завршен и Научно-технолошки парк у Нишу који треба да буде отворен следеће недеље, а који је ЕИБ финансирао у оквиру пројекта за истраживање и развој који треба да да допринос развоју науке у Србији.

Негре је рекла да се велики број иновативних фирми и стартап компанија пријавио на јавни позив и показао интересовање да се развија и расте у једној таквој институцији.

Подсетила је да је ЕИБ усвојио пре неколико недеља и пакет помоћи од 1,7 милијарду евра за Западни Балкан, као подршку земљама региона у решавању последица пандемије.

Навела је да ће та средства бити усмерена пре свега у здравствени сектор који је претрпео највећу штету, али и да се надоместе новонастали губици.

„Поред здравственог система осврнућемо се и на сектор малих и средњих предузећа, како би се приведа што више и брже опоравила и ставићемо на располагање компанијама у Србији и региону изузетно повољна средства, пре свега за ликвидност“, рекла је Негре.

ТопПрес/ Извор: Танјуг