Србија је демографски стара држава, где је 24,4 одсто становништва старије од 60 година, уз процену да ће 2050. старија популација надмашити младу, упозорили су данас учесници Међународне конференције Црвеног крста о укључивању старијих особа на западном Балкану, уз поруку да старе треба укључити у друштво за добро целе заједнице.
Европска популација убрзано стари, а болести, изолација и усамљеност су потенцијалне претње, речено је на завршној конференцији пројекта спровођеног три године у пет држава региона „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа на западном Балкану“, који финансира Европска унија (ЕУ).
У Србији је 19,2 одсто становника старије од 65 година, а до 2050. чиниће 32,3 одсто популације, што ће бити већина, рекао је председник Црвеног крста Драган Радовановић.
Како је истакао, с обзиром на то да је Србија међу најстаријим у Европи, а са тим трендом расте и ризик од социјалне искључености.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић предочила је последњи податак из 2016. да је у Србији тек 14 одсто деце узраста до 14 година.
Она је на отварању скупа у седишту Црвеног крста Србије указала да у друштву у којем су и даље укорењене предрасуде, које воде искључености и дискриминацији, треба отклонити баријере да би старији људи остварили своје потенцијале и то на добробит свих.
У томе је нагласила улогу невладиних организација које би требало оснажити да раде на томе више.
Шеф сектора операција у Делегацији ЕУ Николас Бизел поручио је да би требало оснаживати старије да остану господари својих живота и предочио да се у ЕУ инклузији старих поклања нарочита пажња.
Према његовим речима, број старијих људи веома брзо расте у читавој Европи и до 2030. биће још 12 милиона старијих од 80 година, а старење Србије је међу највећим у Европи.
Због тога овакви пројекти, пошто многи од њих живе сами или у колективним домовима без подршке, имају дугорочна решења, рекао је Бизел.
Ово је почетак веома потребне реформе социјалног система за помоћ и подршку старијим, рекао је и најавио да ће ЕУ наставити да подржава институције Србије у томе.
Заменица амбасадора Аустрије Сабине Кроизебрунер указала је и да Србија и западни Балкан додатно имају и проблем одласка младих и да би требало наћи начин да се спрече да оду и да им се мотив да остану и дају одговоре на социјално старење.
Како је навела 300.000 људи пореклом из Србије живи у Аустрији, а питање је да ли ће тамо и остати или ће се у старе дане вратити у матицу.
ТопПрес/ Извор: ФоНет