Српски сељак не плаши се глади: Ивица из Прањана на својој парцели узгаја пшеницу и ове године очекује род од четири тоне по хектару

Српски сељак не плаши се глади: Ивица из Прањана на својој парцели узгаја пшеницу и ове године очекује род од четири тоне по хектару

Горњи Милановац – Свака кризна ситуација на најбољи начин покаже колико се не може без села и свега што се на њему производи. Пре две године корона вирус је многе вратио управо на места одакле су потекли, а сада кад већ данима траје рат у Украјини и читав свет прави залихе хране српски сељак за то не мари, јер бар да се прехрани од свог рада увек ће моћи. Ивица Перић из села Прањани на једном хектру производи пшеницу и очекује род од око четири тоне.

„На нашем планинском терену парцеле су уситњене, али од узгоја пшенице и кукуруза се не одустаје. Махом смо то користили за личне потребе у домаћинству и нисмо продавали, као и за прехрану стоку. Имајући у виду читаву ову тренутну кризу, видимо и на овај начин да живот на селу иако је тежак има своје бројне предности. За разлику од становника по градовима који у страху и убрзано празне рафове са брашном, ми се око тога не секирамо. Тога нам неће фалити“, каже Ивица за РИНУ.

Оно што представља велики проблем пољопривредницима јесу друга потенцијална поскупљења, попут нафте и ђубрива који су неопходни да би производња била успешна, а род задовољавајући. Да би род био добар потребно је минимум 500 килограма вештачког ђубрива, у производњу се улажу живе паре а зарада се касније чека, што може бити отежавајућа околност.

Фото: РИНА

„Све је скочило, па тако и сав репро материјал, али очекујемо и пораст цене наших производа које пласирамо. Откупна цена пшенице била је 20, а сада 40 динара. Али, улагања су сада много већа стога свако субвенционисање од стране ресорног министарства у овом тренутку нам је од великог значаја. Уколико потражња за пшеницом скочи, постоји и могућност да проширимо парцеле под овим житарицама“, каже Перић.

Према последњим подацима пшеница се у западној Србији узгаја на око 314 хектара, што је далеко мање од осталих житарица под којима је неколико хиљада хектара.

ТопПрес/ РИНА

KOMENTARI