Просечан  пољопривредник има више од 60 година, а о повратку на село ретко ко и прича. Отуда и поразни подаци: Србија има 800.000 хектара земље коју нико не обрађује и 1.200 села у завршној фази нестајања. Имамо и 569.000 пољопривредних газдинстава, а у односу на 2012. годину, мање их је за 10 одсто.

Према подацима Бранислава Гулана, агроекономског стручњака, у више од 1.034 насеља живи мање од 100 житеља. Чак 500 села нема асфалтни пут, ни везу са другим насељеним местима. У више од 1.000 села нема ниједна продавница, а у 230 основне школе. Статистика упућује и на то да је више од 50.000 кућа по селима без власника, а у око 150.000 нико не живи. Пошту нема око 2.000 села, а 2.760 насељених места вртић.

Неће нико ни сеоски лекар да буде, јер је две трећине села без амбуланти.

– Пут уништења једне земље почиње изумирањем села и уништавањем семенарства и аграра – упозорава Гулан. – Србија се сада налази на том путу. Први корак учинили смо сами, јер појам село немамо ни у Уставу. Суморна је слика српског села, посебно брдско-планинског подручја.

Гулан објашњава да у селима нема ко да ради, а у градовима нема шта да се ради. Села су некада била и база за рађање деце, а сада, сваке године, нестане по једна варош као што су Бачка Паланка, или Неготин. Тренд опадања наставиће се и до 2050. године, када ће Србија имати мање од шест милиона становника. По томе ће се вратити на ниво од пре 100 година. Сваке године у свет оде око 60.000 младих и школованих, са тенденцијом да се никада не врате.

Како објашњава Гулан, раст аграрне производње у последње три деценије само је 0,45 одсто. Актуелна стратегија аграра предвиђа годишњи раст од 6,1 одсто! Вишак кукуруза смо извозили и тиме се хвалили, а истовремено увозимо живе товљенике, око 400.000 комада годишње. Увозимо и близу 38.000 тона меса најлошијег квалитета.

То би требало да буду обрнути процеси, да се кукуруз овде потроши, па да се извозе артикли из виших фаза прераде – објашњава Гулан. – Србија је само прошле године за увоз замрзнутог свињског меса платила 71 милион долара. Иста та Србија је пре две и по деценије од извоза свињског меса добијала годишње око 726 милиона долара. На 4,1 милиoну хeктaрa пoљoприврeдних пoвршинa врeднoст прoизвoдњe je oкo 1.000 дoлaрa пo хeктaру. У Дaнскoj je тo 14.000, Хoлaндиjи 17.000 eврa.

Осиромашено сточарство

Наша земља је пре више од 20 година извозила гoдишњe 54.500 тoнa бeби-бифa. А да бисмо то поновили, потребна нам је нова аграрна и социјална реформа, сматра Гулан.

– У 2015. гoдини извeзли смо сaмo 315 тoнa бeби-бифa, гoдину дaнa кaсниje 415 тoнa, у 2017. гoдини 480 тoнa, a прошле године, тeк неких 400 тoнa – каже Гулан. – Тада смo пoклaли гoтoвo сву jунaд у зeмљи (билo их je oкo 12.000) и извезли 4.000 тoнa jунeћeг и гoвeђeг мeсa у Tурску.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Јелена Субин