Последњих дана на рафовима у Србији примећено је поскупљење свих врста меса, а нарочито свињског, а из Привредне коморе Србије (ПКС) кажу да је разлог недовољан број грла стоке, као и поскупљење житарица којима се стока храни, док из Националне организације потрошача Србије (НОПС) сматрају да је разлог поскупљења намера прерађивача и сточара да зараде више након пандемије.
Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС Ненад Будимовић у изјави за Танјуг каже да се тренутно цена килограма свињског меса од бута креће од 450 до 570 динара у трговачким објектима, док је цена плећке од 440 до 550 динара у зависности од продајног објекта.
Будимовић тврди да је то незнатно повишена цена у односу на претходни период, а разлог тог поскупљења је, како каже, то што су товљеници, односно жива мера свиња, поскупели на 165 до 170 динара по килограму.
Додаје и да трговци и кланичари који купују месо од фармера имају простора да се „уграде“ у цену производа.
„До поскупљења је дошло после пандемије која је задала снажан ударац кланичној индустрији. После пада цена почетком године живих животиња и стоке, многи фармери су смањили број товљеника који улазе у турнусе и смањен је број крмача, односно, супрасних назимица, што је довело до смањеног броја грла који улази у товни циклус“, објаснио је Будимовић.
Истиче да је чињеница да је дошло до повећане потрошње меса и месних прерађевина широм Србије због летње сезоне и попуштања епидемиолошких мера.
С друге стране, додаје, смањена је производња због мањег турнуса, што је довело до тога да се повећа потрошња, а смањи производња.
„То је разлог повећања цене стоке и меса“, каже Будимовић и додаје да су још неки од разлога поскупљења меса – висока цена кукуруза и сојине сачме који се користе у прехрани животиња и смањен увоз свињског меса и до 30 одсто у односу на исти период лане.
Будимовић указује да до пада цена неће доћи, јер нема економских основа, пошто турнус у свињарству траје шест месеци и у наредном периоду неће се повећати број товљеника, који би утицао на пад цене.
Када је реч о цени пилећег меса, Будимовић каже да је и цена тог меса скочила и да, на пример, цена пилећег филеа износи од 550 до 700 динара.
„Живина се добија од бројлера који су храњени искључиво концентрованом храном, кукурузом и сојином и сунцокретовом сачмом, чија је цена на тржишту висока“, навео је Будимовић.
Од свих врста меса, јунеће месо је најмање имало одступања у цени јер се, указује Будимовић, генерално мање троши, због високе цене и начина припреме.
Изнео је податак да се у Србији по становнику годишње троши око четири килограма јунећег меса, док пилетина иде од 18 до 20 килограма по становнику. .
Председник НОПС-а Горан Паповић скреће пажњу да је до поскупљења дошло упркос томе што га има сасвим довољно на тржишту, чак и тржишних вишкова.
„Очито да постоји намера многих прерађивача, фармера, односно сточара да зараде оно где су изгубили у последњих годину дана због пандемије“, рекао је Паповић за Танјуг.
Подсећа да није било свадби, рођендана, да нису радили ресторани, те да су се због тога појавили тржишни вишкови.
Паповић каже да у овом случају економски принцип понуде и тражње не функционише, јер, додаје, још увек постоје тржишни вишкови, посебно свиња, а да је цена скочила.
„То никако не може бити, јер до јуче смо гледали пијаце препуне и прасића и свиња, а сада одједном је све нестало и поскупело. Не, него је то једна нефер утакмица, као и нефер однос према потрошачима да све оне своје губитке у току пандемије задњих годину и по дана надоместе тиме што ће нешто поскупети“, каже Паповић.
Сматра да они на тај начин могу бити кажњени тиме да ће потрошачи одбијати да купују свињско месо.
Каже да је другачија ситуација у вези са јунећим месом, јер је за ту врсту меса потражња много већа, и за извозом, те да зато долази до скока цена.
ТопПрес/ Извор: Танјуг
Prosta matematika:sve poskupljuje,pa i meso