После две деценије, Србија ће добити нови Закон о штрајку. Уочи првомајских празника саопштено је да је нацрт урађен, а јавна расправа почиње идуће недеље. Убудуће, штрајка не може бити у Хитној помоћи, Контроли лета и службама безбедности, у свим осталим случајевима неопходан је минимум процеса рада.
Од 2003. прича се о изменама Закона о штрајку, највећи страхови годинама су били да ће радници по новом моћи да штрајкују само у кругу фабрике и да ће сносити део материјалне штете коју трпи послодавац.
„Превазиђено је, као што је било непристојно очекивати да ће вам неко протестовати у Звездарској шуми или на Ушћу“, каже Зоран Стоиљковић, председник УГС „Независност“.
Нацртом је прецизирано да штрајк организује већина запослених или синдикат. Минимум рада утврђује Колективни уговор, ако њега нема, онда се формира посебна стручна комисија.
Зоран Михајловић, члан радне групе испред СССС каже да је раније било да послодавац одређује запослене који раде у минимуму процеса рада. Како каже, буде то много већи број људи него што је потребно за рад, односно да људи који се налазе у штрајкачком одбору намерно буду стављани у минимум процеса рада.
Послодавци траже да се у случају штрајка и њима дозволи – контрамера. Најчешћа је ситација, кажу, да штрајкују производни радници, фирма је на губитку и додатно јер плаћа администрацију.
„Он онда има право на локаут, односно да каже док се не договоримо са производним радницима, док се не договоримо са запосленима, једноставно фирма ће бити затворена“, каже Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије.
Тај предлог није ушао у Нацрт закона, као ни предлог синдиката да се направи изузетак од тога да послодавац раднику не плаћа време проведено у штрајку.
„Ми смо тражили да се уведе клаузула – осим ако се штрајк води због неисплаћених зарада, онда је послодавац у обавези да тада исплати зараду“, рекао је Зоран Михајловић.
„Ја мислим да је то врло логично, да је тај захтев синдиката врло основан“, рекао је Атанацковић.
Чињеница је да се код нас бар 95 одсто штрајкова дешава због неисплаћених зарада, шта ће још покренути јавна расправа, знаће се до краја маја.
„Радна група ће поново да се састане после тога да имплементира то и ја верујем да ће ово бити пример, како и на који начин треба донети закон који ће бити у договору са све три стране“, рекао је министар Зоран Ђорђевић.
Међу новим решењима је и институција солидарног штрајка који не сме бити дужи од једног дана, а могућ је у различитим фирмама истог послодавца.
ТопПрес/ Извор: РТС