Агата Кристи неће ући у лектиру за први разред гимназије, јер је тај предлог стручне комисије повучен због негативних коментара у јавности и примедби бројних професора књижевности, а уместо британске ауторке гимназијалци ће читати “Доротеја“ Добрила Ненадића -каже Дејана Милијић Субић, руководилац Центра за развој програма и уџбеника у Заводу за унапређивање образовања и васпитања.
Говорећи о изменама у лектири које се од септембра уводе за први и пети разред основне школе и за први разред гимназије, Милијић Субић наводи да је намера стручне комисије била да осавремени програм за први разред гимназије који није мењан од 1992. године, али да је избор наслова остао у оквирима познатог, односно, у књижевној историји.
За дела Агате Кристи највише негативних коментара
Највише негодовања у јавности изазвао је предлог да се у изборну лектиру уврсте детективски романи Агате Кристи, док су чланови комисије, указује Милијић Субић, сматрали да њена дела треба да буду део наставног програма, пре свега, због повезаности са другим видовима уметности као што је филм.
– Међутим, пратили смо разне форуме да видимо како јавност реагује и приметили смо да је тај предлог изазвао највише негативних коменатара. Било је професора који су чак коментарисали да је Агата Кристи морбидна што, свакако, не стоји јер би се то онда могло да каже и за Шекспира, Достојевског, Мана… – рекла је Милијић Субић за Тањуг.
Уместо Агате Кристи, каже, предложен је Ненадићев “Доротеј“, а од савремених дела 20. века прва књига Толкинове трилогије “Господар прстенова“.
Читање „Антигоне“ и „Илијаде“ у одломцима
Како је истакла, суштина измена у лектири и за основну школу и за гимназију односи се на другачији приступ читању и проучавању књижевних дела.
Као пример наводи “Антигону“ и “Илијаду“ коју ће гимназијалци од септембра читати у одломцима и изучавати пре свега културолошки и феноменолошки повезујући је са грчком митологијом.
– Наслови за гимназију су углавном остали, али је циљ да се увежу са другим предметима, као и са компетенцијама које ученици треба да стекну у средњој школи. Академска знања која смо некада стицали више нису довољна, потребно је развити и друге вештине, а савремени образовни системи који важе за успешне указују да је креативност вештина која омогућује напредак човека – каже саговорница Тањуга.
Додаје да се одустало и од предлога да се дело Драгослава Михаиловића “Кад су цветале тикве“ из другог “пребаци“ у први разред гимназије.
У лектири за први разред основне школе наћи ће се, каже, више савременијих књижевних дела и кратких форми како би прваци кроз игре и асоцијације усвајали нове идеје. Новина за полазнике у основну школу биће и читање у наставцима.
– У првом разреду ђаци ће читати, рецимо, “Јежеву кућицу“ Бранка Ћопића коју ће обрађивати на неколико часова у наставцима с циљем да им се одржи пажња и вежба памћење књижевних дела – објашњава Милијић Субић.
Прваци кроз игру, цртање и певање обрађивати песме
Прваци ће, према новом плану, кроз игру, цртање и певање обрађивати песме Драгомира Ђорђевића, Пере Зупца, Душка Радовића, Љубивоја Ршумовића, Гвида Тартаље.
– Настојало се да за прваке текстови буду кратки, полетни, сликовити и памтљиви, да им изазивају асоцијације и везују их за њихово искуство – каже Милијић Субић.
У петом разреду, како наводи, има значајнијих промена које се односе на повратак домаће лектире тако да ће петаци читати дела као што је роман “Аги и Ема“ Игора Коларова.
Напомиње да су задржани наслови који се сматрају “каноном“ у књижевности попут “Доживљаја Тома Сојера“ и “Робинсон Крусо“, док је Жил Верн после неколико деценија ‘избачен“ из лектире.
– То не спречава наставнике који су љубитељи Верна да га препоруче ученицима. Међутим, наша истраживања показују да га ученици нерадо читају јер се његова дела данас не доживаљавају фантастиком као у време када су писана – објашњава саговорница Тањуга.
Изборна лектира од септембра
Од септембра се, каже, уводи и изборна лектира, тј. листа са великим бројем наслова са које ће наставници у договору са ученицима бирати три књижевна дела.
У допунској лектири наћи ће се наслови као што су “Ујдурме и зврчке из античке Грчке“ Љубивоја Ршумовића, Толкинов “Хобит“ у одломцима, “Тајна жутог балона“ Никол Лезије, “Господар лопова“ Корнелије Функе.
Ту су и дела домаћих писаца попут “Путовања у путопис“ Виде Огњеновић, “Приче из главе“ Владиславе Војновић, “Музика тражи уши“ Дејана Алексића, “Велико двориште“ Стевана Раичковића.
– Са тог списка наставници ће моћи да сами изаберу наслове и да их тематски везују и комбинују. Рецимо, неко може да се определи за “Капетана Џона Пиплфокса“ који је годинама у лектири и да га обради тематски са књигом Мике Аласа “У царству гусара“. Или могу да Вука Караџића обрађују са породичним народним песмама – појашњава Милијић Субић и додаје да се комисија руководила тиме шта ученици и наставници највише воле да читају.
Тако ће будући петаци и даље читати Нушићеве “Хајдуке“ и “Јутра плавог сљеза“ Бранка Ћопића, а у лектири остају и песме Алексе Шантића и Милана Ракића.
Циклично мењање наставних програма
Завод за унапређивање образовања и васпитања, каже саговорница Тањуга, почиње са цикличним мењањем свих наставних програма, а када је реч о лектирама предвиђено је да се измене уводе постепено.
Предлог за први разред гимназије ући ће у процедуру после празника, а комисија ће након тога радити на измени лектира за други и шести разред основне школе и други разред гимназије.
Милијић Субић наглашава да ће учитељи, наставници и професори бити носиоци свих промена у образовању, па и када је реч о лектирама и читању.
– Нова дигитална ера скратила је пажњу ученицима на свега 10 минута. Зато је потребно променити приступ, медије, начин учења и вредновања, а програм на папиру неће много помоћи уколико не спроведемо обуке које Завод организује са Министарством просвете – сматра Милијић Субић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг