Пољопривредници који се баве органском производњом могу да рачунају на веће подстицаје у 2020. години, посебно за биљну производњу, а у Министарству пољопривреде очекују да ће подстицаји помоћи да у наредних пет година достигнемо пет одсто површине под органском производњом у односу на укупне обрадиве површине.
Пољопривредници поручују да су подстицаји основни мотив за њих да се укључе у органску производњу, као и да су износи субвенција по грлу у Србији намењени за органску производњу међу већима у Европи.
За органску производњу све више су заинтересовани како пољопривредници, тако и потрошачи у Србији. Ове године је скоро 20.000 хектара под органском производњом, што је повећање за више од 40 одсто у односу на прошлу годину, али то је и даље испод једног процента укупних пољопривредних обрадивих површина, кажу у Министарству пољопривреде.
Наводе да је у систем субвенција за органску производњу укључено скоро 7.000 произвођача.
Руководилац групе за квалитет и декларисање производа у Министарству пољопривреде Бранислав Ракетић рекао је за Тањуг да је ове године издвојено 108 милиона динара субвенција за органску производњу, и то 90 милиона за органску сточарску производњу, и 18 милиона динара за органску биљну производњу.
„Према пројекцијама и на основу извештаја из Управе за аграрна плаћања, сва та средства ће бити утрошена до краја године, до када се подносе захтеви, наводи Ракетић.
Нагласио је важност биљне органске производње, и навео да су субвенције ове године за ту намену увећане 120 одсто у односу на конвенционалну производњу и износе 11.440 динара по хектару.
Министарство ће, каже, настојати да направи диференцијацију и субвенције подели у зависности да ли је реч о ратарству, неким вишегодишњим засадима или гајењу поврћа у затвореном простору зато што су, објашњава, и трошкови производње и сама врста производње другачија и захтева и другачије мере подстицаја.
Субвенције за органску сточарску производњу су, наводи Ракетић, јако добре и крећу се од 28.000 динара за краве за узгој телади за тов до скоро 42.000 динара за краве дојиље по грлу, али наглашава да се морају мењати навике сточара, јер органско сточарство подразумева испашни тов, а не шталски тов.
Ракетић каже да је органска производња веома важна у развоју пољопривредне и прехрамбене индустрије, као и да има двојаку улогу, једна је заштита и очување животне средине, а друга то што малим прозивођачима пружа добар алат да буду конкурентни на тржишту.
„Када причамо о органској производњи, пре свега причамо о извозу тих производа. Оно што је нама јако битно је да паралелно радимо и на развијању домаћег тржишта за органске производе. Посебно је интересантан део везан за органско сточарство, да што више развијемо сектор меса, млека и сектор прозвода од млека и меса који су добијени методама органске производње“, каже Ракетић.
То је, наглашава, један сегмент који ће бити интересантан у будућности.Растко Аксентијевић, сточар из Парка природе Голија, каже за Тањуг да пољопривредници повећање подстицаја за органску производњу виде као једини начин да се поспеши органска производња за коју наводи да је компликована. Он је окупио пољопривреднике из Краљева и Ивањице и три године се бави органском пољопривредом.
У почетку их је у удружењу било 20 пољопривредника, а сада ради са 199 коопераната, као носилац групне сертификације органске производње. Тренутно имају више од 1.050 говеда и 1.100 оваца, а планирају да направе озбиљну понуду сира, кајмака и меса намењеног за тржиште и да се посвете маркетингу.
ТопПрес/ Извор: Танјуг