Шумадинци већи део рода шљиве оставе за ракију, јер је рачуница јасна и зарада сигурна (ФОТО, ВИДЕО)

Шумадинци већи део рода шљиве оставе за ракију, јер је рачуница јасна и зарада сигурна (ФОТО, ВИДЕО)

Горњи Милановац – Готово да нема села где се шљива не гаји и где зависно од климатских услова даје већи или мањи принос. И цена овог воћа варира, некада је солидна а већ следеће године ниска, али за узгајиваче шљиве рачуница је јасна. Када се преради у ракију домаћини ће зарадити бар минимално и због тога ретко које домаћинство нема свој казан за печење ракије.

Фото: ТопПрес

Око 60 товара чачанске родне из воћњака Младена Томовића већ је у бурадима и ових дана биће спремно за печење ракије.  Наш домаћин пече ракију од добро зрелих омекшалих плодова са највећим процентом шећера, који се креће од 8 до 15 одсто зависно од године и сорте.

„По убирању зрелих плодова чија берба траје у континуитету скоро 15 до 20 дана, плодови се чувају  у пластичним судовима око 20 дана зависно од дужине врења. По завршетку врења, приступа се дестилацији. Пожељно је, ако је комина густа да се у казан сипа 10 до 15 литара воде да иста не загори на дну казана. Ватра не сме бити превише јака и сама дестилација обично траје око 2,5 сати, зависно од величине и квалитета казана. Да би испекли један литар ракије треба нам 10 килограма шљива, ако можемо да је продамо по 400 динара, то је по 40 динара килограм шљиве што је за нас одлична цена, али има посла да се испече“, објашњава за ТопПрес Младен Томовић, воћар из села Коштунићи.

Младен Томовић, фото: ТопПрес

Први дестилат потече за 30 до 40 минута и обично први литар се одваја и оставља за следећи казан. Дестилација се наставља и зависно од процента  шећера који је био у шљиви одваја се три до седам литара дестилата тзв. срце ракије, који је јачине неких 22 до 24 града. Овај поступак према речима нашег саговорника је и за печење ракије од другог воћа.

Фото: ТопПрес

„Ракија мора да одлежи да би је онда пласирали на тржиште па ћемо са том ценом ракије пробати да зарадимо. Цена шљива варира, рачунице слабо има већином ће све у кацу па ћемо пећи ракију јер има бољу цену него свежи плодови“, мишљења је Милан Старчевић.

Милан Старчевић, фото: ТопПрес

Према речима Небојше Милошевића из Чачанског института за воћарство највећи део плодова шљиве заврши у ракији и то је углавном од 80 одсто па чак и више.

Иначе, први регистрован патент био је „строј за печење ракије“, на име Милана Јовановића, казанџије из Новог Сада који је признат 1909.  године.

 

ТопПрес

Фото: ТопПрес

KOMENTARI