Сутра одлука Тима за школе, искључен продужетак распуста

Сутра одлука Тима за школе, искључен продужетак распуста

Тим за школе, састављен од представника Министарства просвете и Института за јавно здравље „Батут“, одржао је данас састанак, а коначна одлука о томе на који начин ће се одржавати настава идуће недеље биће саопштена сутра, изјавио је данас министар просвете Бранко Ружић.

Ружић је, гостујући у емисији Прави угао Радио-телевизије Војводине, рекао да у Централној Србији почиње друго полугодиште и да сви у систему просвете треба да се припреме на адекватан начин, везано за ризике од ковида-19 и сезонског грипа.

„Важно је да кажемо да образовни систем није место где долази до ширења корона вируса, захваљујући наставном кадру, деци и разумевању родитеља. Први циклус основних школа и предшколских установа наставу ће похађати непосредно, а за ученике од 5. до 8. разреда још увек разматрамо техничке детаље комбинованог модела. У средњим школама и гимназијама ће вероватно бити комбиновани модел“, објаснио је Ружић.

Министар је истакао да је искључен продужетак школског распуста, те да се о томе није ни расправљало.

„Уважавамо став представника медицинског дела Кризног штаба, чули смо у медијима разне тезе разних удружења која са правом изражавају бојазан, али треба да разговарамо на прави начин о свему томе. У образовом систему ради 150.000 људи, укључујући и факултете имамо 1.200.000 нечије деце. Сви они који дају неке изјаве у медијима понекада не сагледавају ширу слику“, рекао је он.

Осврћући се на изјаву проф. др Зорана Гојковића да деца најчешће обољевају од сезонског грипа и да су највећи резервоари ширења заразе, Ружић каже да постоји друга изјава једног уваженог доктора који каже да су деца главни генератор ширења коронавируса.

„Нека стручњаци кажи да ли постоји могућност укрштање сезонског грипа и короне, за сада чујем да га нема“, закључује он.

Министар истиче да је комбинована настава дан за даном најцелиходнија, јер када имамо непосредну наставу недељу за недељом, појашњава Ружић, средњошколци недељу предвиђену за онлајн наставу третирају као распуст и прате онлајн наставу из кафића.

„Мере морају бити праћене и у општој популацији, није школски узраст тај који доводи до ширења корона вируса, него су то навике најшире популације, попут прослава и начин живота. Нама су главне ствари здравље и безбедност свих у образовном систему“, напомиње он.

На апел Удружења педијатара да се потпуно пређе на онлајн наставу Ружић одговара да га је страх од помпезних изјава у медијима које су дате без ослањања на стручне анализе.

„Имали смо пројекције стручњака да треба да убрзамо школски календар и да распуст треба да почне раније, а испало је добро што нисмо урадили тако. Важно да сви актери виде ширу слику“, истиче он.

Министар каже да бројеви говоре да је до 11. јануара од укупног броја заражених део популације школског узраста био 2,8 одсто, са тенденцијом раста до 5 одсто, и да је јасно да Удружење педијатара, које несумњиво брине за здравље народа и осећа инвазију деце на амбуланте, придаје велики значај својој тези, а да нико не консултује Министарство, нити друге институције, него праве своју причу.

„Шта је кључни разлог да деца иду у школу у државама које су херметички затворена? Где су деца најбезбеднија? Захваљујући стратешкој иницијативи премијерке Ане Брнабић, која је инсистирала на дигитализацији, било је важно да дигиталне компетенције савладају наши наставници, а то је помогло да дигитализацију искористимо као алат, да не изгубимо ни један школски дан“, објашњава он.

На питање колико ђака није у могућности да прати наставу онлајн, министар каже да се у 2020. години тај број кретао од 2 до 3 одсто.

„Није то питање поседовања телефона или рачунара., него питање да ли на РТС-у можемо да пратимо наставу, да ли смо се прилагодили променама најбрже у Европи. Обезбедили смо бесплатан интернет и опрему за дигиталне учионице“, каже он.

Говорећи о квалитету наставног процеса током пандемије, Ружић каже да је просек завршних тестова основаца из математике у 2019. години био 10,46, у 2020. је био 11,2, а у 2021. 12,4 бодова.

„Дакле, бољи је резултат. Да ли то показује да је онлајн настава помогла, јесте. Наравно, олакшали смо ученицима и структуром теста, да га ураде на лакши начин, али резултати из прошле године не одступају од 2019. Када је била нормална школска година“, истиче он.

ТопПрес/ Извор: РТВ

KOMENTARI