Тек што су им почетком фебруара легле пензије увећане за 5,4 одсто, пензионерима у Србији је стигло ново обећање – коверте ће им бити још дебље највероватније већ почетком наредне године. То ће се догодити најављеним кориговањем швајцарске формуле за обрачун пензија, како планирани привредни раст не би направио велики јаз између примања запослених и најстаријих.
Захвалност пензионерима за помоћ у фискалној консолидацији најавио је и председник Александар Вучић, а из кабинета министра финансија Синише Малог стиже вест да се већ ради на проналажењу правичнијег решења. Са тим се сагласио и Фискални савет, а удружења пензионера су дала безрезервну подршку.
– Швајцарски модел је уведен пре свега да би се пензиони систем уредио – каже проф. др Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије. – Кориговање ове формуле за обрачун примања најстаријих је могуће само уколико се не наруше макроекономски индикатори који морају бити главна водиља. То значи, да фонд за пензије не сме бити већи од 10 одсто БДП.
Наш саговорник наводи да се са разлогом очекује да бруто домаћи производ премаши прошлогодишњих 4,2 одсто. Његово повећање на 10 процената у номиналном износу, може бити предмет прерасподеле пензионерима. Наш саговорник наглашава да:
– Формула за обрачун пензија није зацртана стриктно, али мора да буде увек у оквирима монетарне и фискалне политике како не би дошло до пробијања индикатора. Само у том случају може да буде одржива. Ако би, рецимо, пензије биле 30 одсто БДП, буџет би морао да се допуни са стране, односно да се држава задужује, а то свакако није добро.
За Мусабеговића чињеница је да је инфлација годинама ниска, курс стабилан, као и цене. Просечна плата расте, што значи да бисмо могли додати још један фактор у формулу за обрачун – привредни напредак, како би и најстарији суграђани имали користи.
Пре било какве одлуке требало би урадити озбиљне калкулације, моделе и варијанте „шта ако“, а притом у обзир узети годишње процене – наглашава наш саговорник. – Све то би могло да се догоди најраније почетком следеће године.
Професор др Милојко Арсић, са београдског Економског факултета, оцењује да није добро са становишта кредибилности економске политике да власт само два месеца након усвајања швајцарске формуле најављује њено модификовање или увођење додатних правила за индекацију пензија.
– Уређене земље примењују једно правило деценијама, а свакој промени претходи дуготрајна расправа у којој учествују стручњаци за фискалну политику и пензијски систем, представници пензионера, синдикати, послодавци и др. Овакве темељне расправе су важне како би се обезбедила предвидивост пензија, пронашао адекватан баланс између различитих интересних група, а пензијска политика уклопила у дугорочно одрживу економску политику земље. За разлику од уређених земаља, у Србији је правило за усклађивање примања најстаријих током последњих петнаестак година мењано неколико пута, а у неким годинама нису поштована тада важећа правила – каже Арсић.
Према његовом мишљењу, за неколико година било би оправдано да се размотри модификација у смислу да ли постоји могућност да се повећа значај зарада у односу на инфлацију при индексацији са садашњих 50 одсто на на пример 60 или да се уведе додатно правило према коме би се чекови једнократно повећали када однос између просечних пензија и зарада опадне испод, рецимо, 45 процената.
– Швајцарска формула је једна од најчешће примењиваних правила за индексацију пензија, јер по многима садржи разуман компромис између раста стандарда пензионера на једној страни и фискалне стабилности и раста привреде на другој – објашњава професор. – То не би требало да буде дневнополитичко питање о коме се доносе брзоплете одлуке, него резултат темељне и дуготрајне расправе.
ММФ даје зелено светло
Фискални савет сматра да би требало имати у виду европски просек, који износи 9,5 до 10 одсто удела пензија у укупном друштвеном производу земље, и када удео падне испод тог нивоа може се активирати механизам такозване међугенерацијске солидарности. То практично значи да би додатна вредност коју запослени створе кроз привредни раст могла да се прерасподели тако да и најстарији добију повећање својих примања. О овим моделима преговараће се са делегацијом ММФ-а.
Критеријуми
За проф. др Милојка Арсића не постоји егзактан одговор на питање који је начин индекације пензије најбољи, јер то зависи од критеријума као што су: стандард пензионера, фискална одрживост, раст привреде, а њих људи различито вреднују. Они који сматрају да је стандард пензионера најважнији, подржаће правило који обезбеђује најбржи раст пензија, али оно може да доведе до мањих улагања у здравство, образовање, изградњу путева или до великог фискалног дефицита и раста јавног дуга. За очување фискалне стабилности и раст привреде, важнији је спорији раст пензија.
ТопПрес/ Извор: Новости, Ј. Ж. Скендерија