Сваки трећи ученик у Србији функционално неписмен

Сваки трећи ученик у Србији функционално неписмен

Сваки трећи ученик у Србији је функционално неписмен, јер научено не зна да примени у пракси, показали су резултати ПИСА тестирања који су објављени данас.

Испод нивоа математичке функционалне писмености је 40 одсто ученика, 38 одсто не задовољава минимуме у читалачкој писмености и 38 одсто у научној писмености.

Србија је заузела 45. место од 79 земаља, колико је учествовало у ПИСА тестирању. На претходном тестирању 2015. године Србија није учествовала због недостатка новца, а у 2012. години заузела је 43. место од 65 земаља колико је тада учествовало.

ПИСА тестирање служи за процену квалитета знања које су ученици стекли током школовања, односно могу ли научено да примене у пракси.

У Србији је тестирано више од 8.000 15.годишњака и то су углавном ученици првог разреда средње школе. Осим основних домена: математичке, читалачке и научне писмености, ученици су први пут радити и тест из финансијске писмености и опште компетенције.

Данас су представљени резултати три главна и обавезна домена – математике, читања и природних наука, а резултати финансијске писмености и опште компентенције биће представљени касније. Марија Виденовић из Института за психологију наводи да је просечно постигнуће ученика у земљама ОЕЦД-а око 500 бодова, да је у Србији посебно постигнуће на скали математичке писмености 448, на скали читалачке писмености 439, на скали научне писмености 440 бодова.

Виденовић појашњава да ученици који нису достигли основни ниво писмености знају да читају, да рачунају, али не знају научено да примене у реалним условима, у пракси.

Србија , како каже, за земљама ОЕЦД-а заостаје више од 40 поена, што значи да ученицима у Србији потребно још годину и по школовања да би ту разлику сустигли. Гледано регионално, постигнуће ученика у Србији боље је од ученика у Црној Гори, Северној Македонији, БиХ, али је лошије од Мађарске, Хрватске, Словеније.

„Статистички постигли смо исте резултате као и 2012. године, нема помака ни на горе, ни на доле“, рекла је Виденовић новинарима на представљању резултата.

За то што смо у односу на 2012. годину пали за два места, Виденовић каже да се не може третирати као пад, јер је тада учествовало 65 земаља, а у тестирању прошле године 79 земаља. Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да је умерени оптимиста да ће се резултати поправити 2021. године, али да се озбиљнији помак очекује 2024. године, због реформи које су спроведене.

Каже да је доста тога већ урађено, да је реформа плана и програма кренула у школској 2018/19, и то за први, пети и први разред гимназија, док ове године по реформисаном програму иде други, шести и друга година гимназија. Министар је рекао да је стигло време да се много више улаже у образовање и да буџети морају да се „драстично повећају“.

У последњем циклусу истраживања учествовало је више од 600.000 ученика из 76 земаља, углавном чланица ОЕЦД-а.
ПИСА тестирање ради се на сваке три године. Ђаци у Србији нису учествовали 2015. године, а претходно тестирање из 2012. године показало је да је испод прага функционалне писмености 38,9 одсто младих што се тиче математичке писмености, 33,1 одсто у читалачкој писмености и 36,8 одсто у научној писмености.

ПИСА тестирање реализује се у организацији ОЕЦД-а у трогодишњим циклусима, а прва истраживачка студија реализована је 2000. године.

ТопПрес/ Извор: Танјуг, РТС

KOMENTARI

TOPPRESS: 0
DISQUS: 0