Све више пензионера у Србији ради да би прехранили и помогли своје породице и то углавном за мању плату од радника у сталном радном односу.
Према подацима које је Танјугу доставио Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, а на основу броја захтева за поновно одређивање износа пензије по основу накнадно оствареног стажа, они процењују да је од укупног броја пензионера 2,5 одсто, односно око 42.000 пензионера, ангажовано по основу осигурања који се третирају као радни однос.
Председник Удружења синдиката пензионера Србије Милан Грујић тврди да је, према проценама, 15 одсто укупне пензионерске популације у радном односу.
„То су људи који требају да прехране породице, своје синове, ћерке, унуке, и тај рад је јако нужан и представља егзистенцијални минимум. Мале пензије, велике породице, наследници који не могу да се осамостале и онда се пензионери осећају одговорним да преузму одговорност за своје унуке“, сматра Грујић.
Он наводи да су послови које обављају пензионери, у највећем броју, сродни квалификацијама које имају и да је реч углавном о пословима возача, физичко-техничког обезбеђења, мајсторима специјалних занимања, вариоцима, грађевинским радницима, али и медицинским сестрама и лекарима.
Такође, Грујић истиче да су пензионери који раде мање плаћени од радника у редовном радном односу.
„Има их свих занимања. Има и оних који су, због своје стручности, само наставили да раде у истим фирмама и када су званично отишли у пензију, али у принципу углавном је реч о дефицитарним и мало плаћеним занимањима“, каже Грујић.
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић наводи да је чињеница да велики број пензионера ради, да их је све више, али и да је то тенденција не само код нас, већ и у целом свету.
Он каже да пензионери настављају да раде да им живот не би постао безличан или из материјалних разлога, јер је чињеница, истиче, да су пензије значајно мање од плата.
Атанацковић наводи да постоји потреба за радом пензионера због њихове стручности и недостатака младих кадрова који се, како наглашава, ретко опредељују за занате.
„Недовољно школујемо одређена занатска занимања и друга стручна занимања тако да и даље имамо потребу да ангажујемо раднике који су радили на тим занимањима, а отишли су у пензију. У недостатку млађих, послодавац не може да бира ако му је потребан извршилац за неке послове“, наводи Атанацковић.
Из свог искуства, каже, често је био задовољнији радом радника пред пензијом или оних у пензији, него млађих, осим, наравно, у пословима где је доминанта физичка снага и енергија.
Атанацковић потврђује да су, према његовим сазнањима, пензионери нешто мање плаћени од оних који су у редовном сталном радном односу, али истиче да су они углавном тиме задовољни.
Како су наши саговорници истакли, али како и грађани Србије могу да примете, пензионери су ангажовани највише на пословима возача и физичко-техничког обезбеђења.
У Г4С, која је једна од највећих светских фирми у области физичко-техничког обезбеђења, речено нам је да су сувише заузети за коментар, док нам је приватни превозник Арива послао писани одговор.
У одговору компаније Арива каже се да је у последњих пар година у индустрији транспорта, због недостатка професионалних возача и њиховог одласка у иностранство, приметан тренд запошљавања пензионисаних лица.
Арива истиче да су њихова искуства са запошљавањем пензионера позитивна.
„У већини случајева, у Београду где запошљавамо највећи број пензионера, то су углавном људи који су већ били део наше компаније. Компанија Аррива ради на квалитетној селекцији кадрова а запослени пензионери имају периодичне лекарске прегледе процене психофизичке способности. Поред тога, компанија не остварује додатне бенефите и погодности за запошљавање пензионера, већ су они исти као за сва друга радно способна лица“, наводи се у писаном одговору компаније Арива.
ТопПрес/ Извор: Танјуг