foto tanjug foto tanjug

Право на здравствену заштиту је једно од основних права свих људи, а здравствене услуге треба да буду доступне свима на месту и у време када им је потребно, без пролажења кроз финансијске тешкоће, рекла је шефица канцеларије Светске здравствене организације у Београду Софија Пустаји.

Софија Пустаји је, поводом 70 година постојања те организације, нагласила да у земљама европског региона у просеку 15 одсто трошкова лечења иде из џепа појединца, а да у неким земљама чак 40 одсто трошкова лечења сноси сам пацијент.

Да људи не би падали у финансијске дугове и како би се обезбедила адекватна здравствена заштита за све, неопходна је универзална покривеност здравственом заштитом“, нагласила је Пустаји.

Позвала је све земље, укључујући и Србију, да предузму кораке како би се то остварило – да здравствени систем буде доступан свима, да се ради на едукацији људи да брину о свом здрављу и да фокус буде на домовима здравља који треба да обезбеде добру покривеност.

„Здравље је наше највеће благо, оно не сме да буде луксуз у којем уживају привилеговани. Сви можемо да имамо добит у свету који настоји да буде здрав. Време је да се удружимо да то постане заједнички циљ“, нагласила је Пустаји.

Државни секретар у министарств здравља Мехо Махмутовић нагласио је да је у здравственом систему Србије заступљена универзална здравствена заштита, а то значи да су здравствене услуге доступне свима.

Подсетио је да се здравствени систем Србије заснива на два постулата – обавезности и солидарности.

„Обавеза је да сви грађани буду осигурани преко послодавца или државе. Сви стављамо новац у једну касу, а користи онај коме је потребно“, нагласио је Махмутовић.

Указао је да Министарство здравља ради на обнови постојећих и изградњи нових здравствених објеката, да се купује нова опрема и да је у последњих неколико година запослено доста здравствених радника.

Додаје да је пажња усмерена и на превенцију, те да је у седам акција које је спровело Министарство здравља прегледано више од 160.000 људи у здравственим установама широм Србије.

Просечан животни век у Србији 75 година

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва каже да пружање здравствених услуга мора бити ефикасно, правично и фискално одговгорно.

Додаје да је процена да ће до 2030. године 50 до 60 милиона људи на свету бити сиромашно, јер велики новац из сопственог џепа издвајају на здравствену заштиту

Према подацима СЗО у протеклих 15 година животни век становништва Србије је повећан са 71 на 75 година, а да су незаразне болести узрочник 94 одсто смртних случајева.

Главни узрочник смртности биле су кардиоваскуларне, малигне болести и болести дисајних путева.

ТопПрес/ Извор: Танјуг