Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић изјавила је данас да је у оквиру програма за развој до 2027, који је представио председник Александар Вучић, предвиђено да се субвенције за пољопривреднике сваке године увећавају за 10 одсто.
„У програму `Србија 2027` је да повећавамо субвенције за пољопривреднике сваке године минимум 10 одсто и идемо у том правцу. Уколико би било великих турбуленција, даћемо и више. У сваком случају пратимо све, имају сигурност, транспарентност и знају тачно на шта могу да рачунају. Још у децембру су знали за ову годину и онако како смо обећали до сада тако све иде“, рекла је Танасковићева за Танјуг.
Она је казала да су пољопривредници задовољни предложеном расподелом аграрног буџета и субвенција за 2024. годину, који су им она и премијерка Србије Ана Брнабић представиле 26. децембра.
„Опредељење државе према пољопривреди је било јасно још 2023. године. Премијерка и ја смо у децембру презентовали буџет и предлог мера за 2024. годину, они се у сушитини са свим слажу, врло су задовољни, само се плаше да ли ће то тако да буде. Држава је рекла јасно да има седам циљева и имамо јасан план како ћемо их постићи“, рекла је Танасковићева.
Приликом прављења програма субвенција, нагласила је, министарство је системски ушло у анализу трошкова за производњу сваке биљне културе и одгој сваке врсте животиње.
„Свака субвенција која је повећана у 2023. години, остала је у 2024. као таква. Оно где нисмо повећавали директна давања у 2023. повећали смо у 2024. Нека за 60 одсто, нека два, три пута, и ако узмете у обзир да је 2022. субвенција за ратарску производњу по хектару била 9.000 динара, па смо повећали на 18.000 динара по хектару, а у 2024. додали и то да онај ко користи сертификовано семе имаће субвенције и 35.000 динара по хектару“, рекла је Танасковићева.
Када је реч о олакшицама за куповину горива за пољопривреднике, министарка је истакла да имају две опције, картицу Нафтне индустрије Србије са којом могу да купују гориво по ограниченој цени од 179 динара по литру уз повраћај дела акцизе у износу од 50 динара или да само повраћај дела акцизе остваре на другим пумпама куповином по редовној тржишној цени.
„Количине су ограничене, они могу да по хектару купе 100 литара горива са овим субвенцијама, до 100 хектара. И то је максимум, по књигама је 80 до 100 хектара, ми смо дозволили максимално. Такође, могу да искористе само за парцеле које су уписане у регистар обрадивих површина“, рекла је Танасковићева.
Ово је посебно важно због контроле коришћења субвенција, додала је министарка, јер када држава даје 120 милијарди за аграрни буџет мора да појача контролу како се та средства троше.
„Суштина је да субвенције унапреде и прошире пољопривредну производњу. Ми хоћемо да дамо импулс сигурности и даљег развоја наше пољопривреде. Све што је законодавно могло да усмери новац на оног ко земљу обрађује. До сада је била ситуација, законски је било дозвољено да сваки власник земље може да добије субвенцију, тако да се дешавало да су узимали субвенцију и издавали некоме ко је обрађивао. Тога више нема“, рекла је Танасковићева.
Велика ствар која је урађена претходне године, нагласила је министарка јесте отварање државног ветеринарског центра у Великој Плани.
„Доста инвестирамо у њега, крајем децембра прошле године купили смо 13 изузетно квалитетних бикова и увезли их. Наши пољопривредници, баш ти мали и средњи, не могу да дођу до тако квалитетног материјала. Ове године ће бити као субвенција две дозе материјала за оплодњу за говедарство. Свако, по крави две дозе бесплатно. Следеће године исто то планирамо да урадимо и за свињарство“, најавила је министарка.
На питање колико је времена потребно да се увећа сточни фонд, Танасковићева је рекла да ће велики резултати субвенција у овој области које покривају и 74 одсто њихове производње, бити видљиви већ крајем ове године.
„Покривамо највећи део трошкова производње, што им даје могућност да могу да издрже и турбуленције на тржишту. Од ове године покривеност субвенцијама за млечно говедарство је 70 одсто, само субвенција, без продаје млека, сира, кајмака. Само оно што добију од државе је покривеност од 74 одсто трошкова“, рекла је министарка.
Танасковићева посебно истиче и средства из европских фондова, за која пољопривредници аплицирају кроз програме као што је ИПАРД.
„Што се тиче ИПАРД 3 и програма који смо ми најавили да ћемо од фебруара и марта пустити јавне позиве, максимално смо упростили и поједноставили аплицирање и убрзали рок да одговори администрација. Добили смо 288 милиона евра гранта из ЕУ, бесповратних средстава, 90 милиона евра је дала држава, дакле пољопривредници имају 380 милиона евра на располагању, и са оним делом учешћа који они треба да дају, ту ће бити инвестиција око 600 милиона евра“, рекла је Танасковићева.
Поред ИПАРД-а, још увек је отворен конкурс „Конкурентне пољопривреде“ кроз који пољопривредници добијају 50 одсто бесповратних средстава од државе, за 40 одсто је обезбеђен кредит, а учешће је 10 одсто.
Министарка је закључила да пољопривреда Србије има много више потенцијала него многе земље, и да је све више приметно да млади људи завршавају факултете из области пољопривреде и економије са идејом да се баве овим, како је рекла, не тако лаким послом.
ТопПрес/ Извор: Танјуг