Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић истакла је данас на свечаном отварању сајма пољопривреде и прехрамбене индустрије „ОМЕК“ у Будимпешти да расте извоз пољопривредних производа у Мађарску, као и да је постигнут договор и о извозу српске малине.
Она је рекла да су са њом на сајам дошли и пољопривредни произвођачи малине, пошто је то договорорено са министром пољопривреде Мађарске Иштваном Нађом.
„Малинари су дошли како би понудили нашу малину пошто је Мађарска велики увозник малине, али је из неког разлога не увози из Србије. Тај договор смо реализовали данас. Такође, дошли су и пчелари, органски произвођачи, произвођачи ракије и вина“, рекла је министарка.
Танасковићева је истакла да извоз пољопривредних производа у Мађарску расте до те мере да смо од 2018. године када је био 150 милиона евра, у 2022. дошли на 345 милиона евра.
„Идеја је да ове година размена буде већа и да сваке године расте“, нагласила је она.
Такође, министарка је истакла да је Мађарска изузетно битан партнер пре свега због наших политичко економског односа, да је мађарско тржиште изузетно велико, а да њихови купци знају шта желе.
„Бити почасни гост овакве манифестације је право задовољство. Ово је право место за промоцију Србије и спских производа. Сарадња Србије и Мађарске је на завидном новоу“, закључила је она и позвала мађарске компаније да понуде произоде на нашем тржишту.
Мађарски министар је истакао да Србија има велике могућности за производњу и извоз пољопривредних производа, иако и даље није члан ЕУ.
„Свет који је око нас је пун неизвесности. Имамо стрепњу у томе у ком правцу се крећемо. Овогодишњи сајам ће говорити о томе. Мађарско друштво произвођача увек је обезбеђивало свежи хлеб. Садашњи сајам је показао за шта је способна мађарска пољопривреда“, рекао је Нађ.
На свечаности отварања Србију је представио фолклорни ансамбл који је домаћинима представио српску музику и игру.
Србија је као почасни гост сајма добила централно место у павиљону HUNGEXPO простора, а наступ на поменутом сајму добра је прилика да домаће компаније представе своје производе и пласирају их на тржиште Мађарске.
Сајам је подељен у осам тематских области, а Србију ће представити компаније „Апис мед“, „Нектар“, „Винарија Алексић“, „Винарија 100 жена“, компанија „Станић“, „Савез ракијаша Србије“, „Сербиа органик“ и „Унда МД“.
„ОМЕК је сајам из области пољопривреде, прехрамбене индустрије, и пољопривредне технологије, који се одржава сваке друге године, а 81. издање највећег сајма и изложбе агробизниса Карпатског басена пољопривреде, има историју дугу 190 година.
Циљ сајма ОМЕК је да представи компаније у пољопривреди и прехрамбеној индустрији, да презентује здраве, одрживе производе и производе без ГМО и да обезбеди професионални форум за индустријске лидере. Тржиште Мађарске је последњих година јако интересантно за привреднике из Србије, који у све већем броју остварују сарадњу са мађарским партнерима.
Такође, министарка је истакла да је Мађарска изузетно битан партнер пре свега због наших политичко економског односа, да је мађарско тржиште изузетно велико, а да њихови купци знају шта желе.
Танасковић: За „Најдомаћина 2023“ до данас пријаву поднело 50 учесника
Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић изјавила је данас да се на конкурс за избор најбољег домаћина Србије „Најдомаћина 2023“ до данас пријавило 50 учесника, и позвала све заинтересоване да се пријаве на конкурс до краја месеца.
Она је на сајму пољопривреде и прехрамбене индустрије „ОМЕК“ у Будимпешти рекла да ће се најдомаћин Србије бирати почетком децембра, „са идејом да представимо где је пољопривреда у Србији 2023. године, колико има позитивних примера из пољопривреде и колико смо ми активан и прави учесник на светском тржишту“.
Идеја је, како је рекла, да домаћини представе своја искуства и производњу.
„Желимо и помогнемо малим и средњим произвођачима да добију заслужено место. И овом приликом их позивам да се пријаве“, закључила је она.
Учеснике очекује чак 11 награда, а главна награда за добитника титуле „Најдомаћин 2023“ износи два милиона динара, наводе из Министарства пољопривреде.
Додају да је 10 награда намењено за победнике по категоријама – по две награде за најбоље пољопривреднике у свакој од категорија свака у износу од 500.000 динара.
Категорије су сточарство, ратарство, воћарство, повртарство и органска производња,
Поред ваших пријава жири ће користити и јасно дефинисане критеријуме да издвоји 100 најбољих пољопривредних газдинстава у Србији, од којих ће након тога издвојити 11 најбољих.
ТопПрес/ Извор: Танјуг