Министарка пољопривреде, водопривреде и шумарства Јелена Танасковић сматра да ће сајт еАграр бити од великог значаја за пољопривреднике и субвенције, те да ће држави у овој и наредној години један од циљева бити повећање сточног фонда.
„До краја марта пољопривредницима ће бити исплаћена сва потраживања на основу подстицаја из 2022. године. У првој недељи ће држава дати новац за генетику и тов, у другој за воћарство и роботе за мужу, онда за дестилерије и винарије, и на крају за примарну и сточарску производњу“, каже Танасковићева.
Укупна потраживања су, како каже, 15 милијарди динара, а део тог новца је већ исплаћен.
Поводом пролећне сетве, министарка је рекла да потребног репроматеријала има довољно, што, како каже, није била ситуација прошле године.
„Цена ђубрива је пала, од 32 одсто па до осам одсто, у зависности од врсте. Семе је скочило у односу на прошлу годину. Сада је битно да нам временски услови буду наклоњени“, рекла је министарка за Новости.
Она је истакла да је веома задовољна резултатима које је остварио сајт еАграр.
„До сада су 132,000 пољопривредника узеле параметре са eID. Мислим да је то одличан одличан податак. Ми смо кренули 16. јануара са издавањем параметара за eID број. Сад идемо у неке нове кораке, који треба до краја марта да базу RPG попуне и да кренемо у нове мере. Идеја је да пољопривредници своја стања ажурирају. Да у регистру Управе за ветерину провере прави број животиња HID који они имају на фарми, те да се то коригује, уколико постоји потреба. То је нешто на шта ћу ја апеловати“, каже Танасковићева.
Она сматра да ће еАграр да реши проблеме који су настајали у вези са регресирањем горива.
„НИС је издавао картице и зато је тај део ишао само на њиховим пумпама. Држава је прошле године давала регрес, јер је субвенција по хектару била 6,000 динара, плус 2,000 динара за гориво. У последњем кварталу 2022. године дато је још 1,000 динара за гориво“, каже министарка.
Коментаришући недавно уведене прелевмане на увоз млека и млечних производа, Танасковићева је рекла да ће те одлуке важити до 30 јуна.
„Ситуација са млеком није од данас. Ако се вратимо на почетак, изазвана је стањем у Украјини. Свака земља је некако своје двориште оградила. У ЕУ су кренули да штите оно што имају, да њени грађани не остану без хране. Онда је то довело до поремећаја баланса и правила, која су важила у том тренутку. И Србија је одлично реаговала. Није било несташица“, сматра Танасковићева.
Како одговор на питање како је могуће поново оживети сточарство, министарка је рекла да морамо радити на повећању сточног фонда.
„То је дефинитивно стратешки циљ државе за ову и наредне године. Пре свега морамо да тражимо мере које ће директно помоћи примарном произвођачу да увећа сточни фонд. Сточар мора да има стимуланс, да мора да иде даље, да се шири и унапређује. У овој години ми ћемо опустити мере, у смислу ограничења и лимита. Сви ће моћи да предају млеко млекарама и да добију субвенције, без обзира на број животиња“, каже Танасковићева.
Технолошки ниво наше пољопривреде се може унапредити, а у министарству постоје планови за то, сматра Танасковићева.
„Имамо SCAP пројекат, који спроводимо у сарадњи са Светском банком, где управо реализујемо развој, модернизацију и механизацију. Сваки трећи трактор је купљен преко овог пројекта. Имају 50 одсто бесповратно, 40 одсто од кредитне линије и остатат који би сами произвођачи финансирали. Ту је и IPARD, који наши пољопривредници нису много користили. Све што је грант, треба искористити и потрошити“, мишљења је Танасковићева.
По питању наводњавања, министарка каже да је држава обезбедила средства у Абу Даби фонду, која нису много коришћена, док је највећи проблем, како каже, у правно-имовинској документацији.
Јестротић поздравио одлуку о прелевманима и субвенцијама за млеко
Доктор ветеринарске медицине и аутор емисије „Ветеринари без граница“ Драгиша Јестротић, поздравио је данас одлуку Владе Србије о прелевманима која је, како је рекао, сјајна, као и одлуке о повећању субвенција по литри млека и по матичном грлу на годишњем нивоу.
Министарка пољопривреде Јелена Танасковић изјавила је раније да је, на састанку произвођача и откупљивача млека са премијерком Аном Брнабић, потврђено да ће премије бити подигнуте са 10 на 15 динара по литру млека, а субвенције по грлу са 25.000 на 30.000 динара.
„Министарка је најавила да ће бити и по 25.000 динара по сваком женском телету које остане на фарми и то је директно мера која гађа да фармери имају економску рачуницу да задрже своју телад“, рекао је Јестротић за ТВ Прва.
Он сматра да је време да се преговори наставе и да се уз „фер плеј“ направи дугорочан систем који ће, каже, довести до тога да се у земљи стварају фармери који ће бити конкурентни.
То је, наводи, могуће кроз едукацију, а то значи да би морала да се укључи и струка.
„Мене све ово радује. Ствари су се покренуле и иду у једном добром смеру и морамо да останемо на том курсу, а струка мора давати идеје и предлоге“, рекао је Јестротић.
Наводећи да има много удружења у Србији, те да их у једном селу има и по пет, Јестротић каже да је суштина да постоје регионална удружења која ће имати своје представнике у Унији произвођача млека, те да ће само заједничким наступом моћи да штите своје интересе.
На питање да ли ће бити домаћег млека на рафовима, Јестротић напомиње да ће прелевмани много тога решити, додајући да краве из увоза нису боље од домаћих када се говори о потенцијалима за производњу млека.
Јестротић, који је био у преговарачком тиму са Министарством пољопривреде, каже да је 2014. године министарство заједно са ЕУ радило на увођење рачуноводствених података.
„Имали смо јако добре калкулације које су омогућавале да за кратко време схватимо шта је то у марту 2022. био проблем и колико је то у новцу мања откупна цена да би добит фарме био као у 2014. Тада је цена млека требало да буде 25,96 динара скупља, ако се узме у обзир да је у том моменту просечна откупна цена млека била испод 40 динара“, рекао је он.
Јестротић напомиње да је после тога цена млека почела да расте, додајући да су се за преговарачким столом тада нашли прерађивачи, односно млекаре и произвођачи и тада је, каже, кренула борба за домаћег произвођача и домаће млеко.
„И то је довело до подизања просечне откупне цене млека. У једном моменту се јавила несташица домаћег млека и држава, да би сачувала млеко на полицама, дозволила је увоз где је кренуло да долази млеко са европских фарми и апсолутно је тада била отворена борба између конкурентности домаћег фармера и европских. То је био један тест за домаће произвођаче“, објаснио је Јестротић.
Како каже, треба рационално да се преговара и да се направи један добар систем како би се превазишао проблем у вези са конкурентности домаћих и европских фармера.
ТопПрес/ Извор: Танјуг