Пораст броја оболелих дешаваће се повремено наредне две недеље, оценио је данас епидемиолог проф.др Бранислав Тиодоровић, истичући да нема разлога за страх, али има за опрез.
Према његовим речима, пораст броја новозаражених ће трајати најмање две недеље, а до краја месеца ћемо се „уклопити у оно што ЕУ тражи – потпуна отварања и попуштања мера од 1. јула“.
Тиодоровић је за ТВ Прва рекао да сада имамо већи обим тестирања и додао да је то је доказ да се води рачуна да контакти буду откривени.
Наводи са у летњем периоду неће бити другог таласа, и каже да је корона вирус „отишао и мање га има“.
„Морам да кажем сасвим јасно, знали смо шта треба да радимо, а то што се некоме чинило да су мере биле прејаке – сада је неопходно анализирати да ли су те мере имале ефекта“, навео је Тиодоровић.
Он је још једном упозорио да је неопходно носити маске у затвореном простору.
О Северној Македонији: Нагли скок оболелих није други талас
Нагли скок броја оболелих од корона вируса у Северној Македонији не представља други талас већ само наставак постојеће епидемије, оценио је Тиодоровић за „Блиц“, након што је јуче у тој земљи пријављен највећи број новозаражених од почетка епидемије, а због поновног ширења вируса земља приморана да врати полицијски час.
Он је навео да је могуће да је до скока броја оболелих у тој земљи дошло и услед повећаног тестирања, али је додао тако велики скок у сваком случају захтева посебну пажњу и анализу.
„Очигледно да су они доживели да се на неки начин врати тај недовољни увид у ситуацију коју су имали и да број оболелих скочи за више од пет пута. Могуће да су тестирали и неки колектив са потенцијално зараженима и да је због тога дошло до скока, а да су пре тога имали мање тестирање. Не мора увек да буде жариште, не мора увек да буде нека ограничена епидемија, једноставно може да буде последица тестирања“, објашњава Тиодоровић за Блиц.
Према речима Тиодоровића, нема разлога за панику због ситуације у Северној Македонији, али има за повећани опрез.
„У тој земљи су затворили границу, али наше становништво на крајњем југу прилично комуницира са житељима Северне Македоније. Зато би здравствене службе морале да строго воде рачуна. То важи не само за ово, него и друга обољења – када се појави у Северној Македонији може да се прелије на најјужније делове Србије – Прешево, Бујановац… Опрез мора да постоји, нема разлога за панику“, објашњава Тиодоровић.
Поводом тумачења да је поновно ширење вируса у Северној Македонији последица непоштовања санитарних мера и групних вечера током прославе Рамазана, каже да свако окупљање може да носи ризик, што може да доведе до скока броја оболелих, али да се не очекују тешки облици болести.
Према његовим речима у овој фази епидемије мања померања у броју оболелих су очекивана, али ако је у питању скок као у Северној Македонији, онда томе треба посветити посебну пажњу.
„Дешава се да имамо понекад мање понекад више, а код Македонаца је то ипак изразит скок од 23 на 120, што је ипак много. И ми и сви остали можемо очекивати мале скокове и падове у броју оболелих, али ако је то тако велики скок онда је то већ за једну озбиљнију анализу. А када су мања кретања, као што је сада било код нас: 48, па 65, 69, па опет пад на 38, 39, то су мала померања и она могу да буду узрокована, већим бројем тестова“, каже Тиодоровић.
Истиче да „морамо да будемо свесни сада да има много више људи који немају никакве симптоме, а позитивни су“.
Према његовом мишљењу, све земље у региону су у истом статусу, па се стога не може очекивати да се у једној земљи одвија други талас епидемије, а у суседној не.
„Ово у Северној Македонији није други талас, други талас не очекујемо сада. Он може да буде негде у касну јесен и зиму, ако га буде било. А то да ли ће га бити као други талас, зависиће од тога шта се дешава на јужној полулопти“, наводи Тиодоровић.
Оцењује да други талас неће бити у овако тешком облику као што је био овај, него више као што се то код грипа зове сезонски тип.
„Неће бити неуобичајени број оболелих. Биће много мањи, много уобичајенији број оболелих и такорећи свешћемо га на нешто што спада у респираторне инфекције. Али, он и тада може да изазове озбиљна обољења“, каже Тиодоровић.
Додаје да ће најугроженији бити као и сада хронични болесници, кардиоваскуларни, плућни, ендокрини болесници, дијабетичари, особе старије од 65 година, као и да у ту групу спадају и труднице и породиље јер оне имају природни пад имунитета.
ТопПрес/ Извор: Танјуг, Блиц