Екстремно високе спољашње температуре на неколико начина могу изазвати проблеме са здрављем, чак довести и до смрти, а најчешћи проблем је дехидратација, упозоравају стручњаци.
Према речима кардиолога, високе температуре највише проблема могу донети управо кардиоваскуларним пацијентима.
„Ако не пијете довољно воде да бисте надокнадили течност коју изгубите путем знојења и мокрења, крв постаје гушћа, што је чини подложнијом стварању угрушака, повећавајући ризик од срчаног и можданог удара. То значи да срце мора јаче да пумпа како би осигурало довољно кисеоника другим органима и ткивима, стављајући га под додатни напор“, објашњавају кардиолози у упутствима „Како обезбедити оптимално функционисање организма током врелих летњих дана“.
Стручњаци указују на важно правило да се чешће узимају мање количине течности, јер, како се додаје, велика количина воде коју човек попије одједанпут неће помоћи да се организам хидрира и расхлади.
Наводе да изложеност високим температурама има широк спектар ефеката на тело, често појачавајући постојеће здравствене проблеме, а да су старије особе и оне са хроничним стањима под посебно високим ризиком.
Такође, како наглашавају, бебе и мала деца су осетљивији у односу на одрасле, јер се деца мање зноје, што им отежава да се расхладе, а због велике површине у односу на запремину тела, њихово тело се брже загрева.
Додаје се да на високим температурама и спортисти могу бити у опасности уколико се превише физички напрежу и не одржавају хидрираност организма.
Као одговор на високе температуре, тело има неколико механизама за хлађење. Како се кожа загрева и температура крви расте. Ову промену детектује део мозга који се назива хипоталамус, који прима сигнале од рецептора за температуру у кожи. Он реагује тако што наређује малим крвним судовима у кожи да се шире, доводећи више крви на површину тела и омогућавајући да се топлота отпусти. Такође покреће знојење, што омогућава да се део вишка телесне топлоте распрши када зној испарава, чиме се особа хлади, објашњава кардиолог Горан Поповић.
Он упозорава на то да прекомерно знојење такође мења равнотежу електролита у телесним течностима, што може утицати на функцију нерава и мишића.
„У екстремним случајевима, то може резултирати нападима, потешкоћама у дисању или грчевима срчаног мишића, што може бити фатално“, истиче др Поповић.
Услед високих температура може доћи до топлотног удара или сунчанице, а неки од симптома су: исцрпљеност, грчеви у мишићима, отицање, губитак свести, обилно знојење, вртоглавица, осећај слабости, смањен или убрзан пулс, мучнина и повраћање.
Уколико грађани осете један или више симптома, Поповић препоручује да одмах потраже хитну лекарску помоћ.
Поповић напомиње и да је важно да се особа одмах склони на место са нижом температуром, као и да се тело прекрије хладним и влажним тканинама како би се брже расхладило.
„Уколико је особа при свести неопходно јој је давати мале гутљаје воде док симптоми не почну да се смањују. Како бисте најбоље избегли поремећаје у функционисању организма до којих доводи топлота, најважније је одржавати добро хидрирање и не ослањати се само на жеђ као водич за количину течности коју треба уносити“, указује Поповић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг