Крагујевац – Један сасвим обичан дан за Ану и њене рођаке постао је веома динамичан. Наиме, мали Тадија који се тада налазио у мамином стомаку одлучио је да постане херој и да на овај свет дође управо у аутомобилу своје тетке а светлост дана угледао је захваљујући другој тетки која је породила његову маму.
„Као четворотки, све ми је било и више него познато, порођај, болови, контракције. Задња три, четири дана осећала сам болове, али нисам придавала значај, само сам их продисала.
Екипа емисије Моја дедовина се тог дана затекла код моје заове, радили су пуном паром. Решила сам, упркос контракцијама, да одем да видим шта се ради. До момента када је Кристина, педијатријска сестра одувала број 29, истог момента сам замолила заову Гоцу да ме одвезе кући јер сам знала да нешто није ок. Њена деца су била кући самном и у моменту пуца водењак. Лазар, Гоцин син, брже позива мајку, ја супруга Горана и Кристину. Није прошло пет минута, стигле су. За то време, Гоцина ћерка, Емилија, сво време ме је држала за руку, и викала да дишем. Вриштећи од болова, уђох у аутомобил са Тином и Гоцом. Вожња идеална, Гоца ме пита да ли да вози брже или спорије. Све до Јарушица, када су почели напони, први сам продисала“, прича за ТопПрес мама Ана Павловић.
Како каже, сам Бог је погледао да уз њу у том тренутку буде педијатријска сестра која је уједно и тек рођеном Тадији тетка а стицајем околности порођај се одиграо управо на њен рођендан.
„У тренутку када сам схватила да беба излази, рекла сам Гоци да стане, јер је почео порођај. Скренуле су десно, ван пута, стале и у једном напону, угледала сам Тадију. Кристина је одмах ставила бебу на груди, знајући да нема опрему за пресецање врпце. Викала је добро је, добро је. Док смо чекали Хитну, увила га је у тетка Гоцин џемпер и тако ушушкан код маме сачекао је Хитну помоћ. Те емоције, када су угледале Тадију, не могу да вам опишем. Гоца је почела да плаче, Тина се држала све до тренутка када су нас пребацили у санитет. Држајући га сво време код себе, док га је докторка прегледала, ја сам била најпоноснија на њих, Тадију па на крају на себе“, истиче Ана.
Овај за све посебан дан дуго ће се препричавати а мали Тадија и његова мама постали су свима посебно драги и у болници управо због догађаја који је претходио њиховом доласку у породилиште.
„Када смо стигли у породилиште сви су били око нас, мене су одвели у салу а њега у блок за бебе. После неких сат времена сам сама устала из кревета и отишла до сестара да ми дају бебу. Даље је све лагано ишло, његов и мој опоравак. Сви су чули за нас, имали смо привилегије, због његове тетка Тине. После три дана смо изашли кући и сада смо супер, растемо полако уз браћу и сестру“, рекла је млада мама Ана.
Она је исказала захвалност Гордани и Кристини, јер без њих две како каже не би било оваквог порођаја који ће се засигурно још дуго препричавати.
„Гоци јер ми је била безусловна подршка, иако сам јој уништила задња седишта аута и Тини, јер свашта сам у животу видела али онакву пожртвованост и професионалност не. Сво време је била на вези са колегиницама бабицама. Тај дан ће се дупло славити,10. јун. Тетке су добиле братанца и имале јако узбудљив дан а Тина ортака за дување свећица следеће године“, закључује Ана.
Тадија је на рођењу имао тежину од три колограма и 790 грама.
Како је протекао овај порођај у аутомобилу покрај главног пута открила нам је и тетка Гоца која је возила аутомобил.
„Била сам код сетре Кристине у дворишту, када ме је син Лазар позвао и рекао да пожурим кући јер је ујни пукао водењак. Мој брат Горан је пошао, али смо му Кристина и ја рекле да идемо ми, пошто је цео дан радио код ње због снимања емислије ‘моја дедовина’. Брзо смо стигле до куће где нас је чекала Ана у дворишту са мојом ћерком Емилијом. Помогли смо јој да уђе у ауто и одмах смо кренуле за Крагујевац, све се брзо одвијало, контракције су постајале све јаче и јаче. Хитна помоћ је кренула ка нама али наш мали дечак је пожелео да дође на оваај свет уз присуство својих тетки, у селу Горње Јарушице где је и кренуо порођај. Све се брзо одвијало након другог напона беба се родила а Кристина је све време разговарала на телефон са колегиницом, ја сам погледала на сат да видим време рођења, било је 19:17. Узеле смо мој џемпер и увили смо бебу, када сам чула његов плач сузе су ми кренуле од радости. На месту догађаја нашли су се Кристинини пријатељи Сања и Бојан који су се враћали из села. Кристина ставља дете мајци на груди, а ја у потпуном стању шока седам за волан и у глави ми је само да што пре сретнемо прву хитну помоћ. Бојан вози испред мене и крчи ми пут. Не путу кроз село Церовац сусреће нас хитна помоћ, ту већ они преузимају бебу и породиљу, а ја крећем за њима у породилиште. Бог је био уз нас и велика срећа нас је пратила да све буде како треба. Срећна сам што сам била сведок доласка свог братанца на овај свет, памтићу овај догађај до краја свог живота“, каже поносно Гордана Јовановић.
Мали Тадија постао је велики херој већ првог дана свог живота и засигурно ће његов рођендан који ће са тетком славити истога дана увек изнова бити посебан и дуго ће се препричавати.
ТопПрес
