Српска православна црква и верници данас обележавају Туциндан, дан када се коље прасе или јагње и спрема божићна печеница.
Обичаји налажу да се животиња прво ошамути, па убије. Неки кажу да данас „ваља тући и неваљалу децу“, а други саветују супротно.
Туциндан је народни празник који се обележава, два дана пред Божић, односно дан пред Бадњи дан, а обичаји налажу да баш данас треба спремити печеницу за Божић.
Празник је назван Туциндан јер се некада прасе или јагње „тукло“, односно ударало крупицом соли или ушицама од секире, па се онда, тако убијено или ошамућено, клало и редило.
За печеницу се обично коље назиме (младо свињче) или јагње „веселица“, а има људи који закољу и ћурку, гуску или кокошку.
После поста, који траје до 7. јануара по грегоријанском календару, верници треба да се на Божић омрсе печеницом, њеном машћу или јабуком и дуњом које су извађене из ње.
На Туциндан се, према народном веровању, не сме ништа давати из куће, јер ће онда целе године ствари само „излазити“ из дома.
Такође, данас треба обавезно вратити све дугове и измирити све рачуне, јер ћете у супротном бити дужни све до наредног Божића.
Од Туциндана почиње и уређење и спремање куће за Божић, празник рођења Христа.
Домаћица припрема брашно за мешење чеснице, посуду са зрневљем жита, а у селима мења сламу у гнездима за живину, прибавља суве шљиве, смокве, орахе, новчиће и бомбоне које ће просути на Бадње вече по слами разастртој у кући, а деца их покупити пијучући.
У неким крајевима, на Туциндан се не вечера за столом него на поду. Прво се постављају со и бели лук, а онда хлеб, пасуљ, купус и остала посна храна. За вечером домаћин мора бити окренут истоку.
Печеница би требало да је бела, без белега и телесног недостатка. Пече се сутрадан и на Бадње вече уноси се у кућу.
ТопПрес/ ГЗС