У 1.000 села у Србији нема трговинске радње и тај тренд ће се наставити ако не буде подстицаја, упозорили су данас привредници на Јавној расправи о Нацрту Закона о трговини у Привредној комори Србије (ПКС).
Представници Министарства трговине разговарају са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) о могућности да се обезбеде средства из кредита за опстанак малих продавница у селима Србије.
Нацртом закона дефинисано је да Влада Србије може одредити подстицајне мере, а специјални саветник министра трговине Владимир Матовић рекао је да је тешко наћи кредитне линије за ту врсту подстицаја.
Зато се, каже, о подршци подстицајима малим продавницама воде разговори са Европском банком за обнову и развој.
Током јавне расправе у ПКС, представници сектора трговине упозорили су на значај увођења обавезе стављања бар кода на све производе.
Како се нови закон доноси после девет година важења старог, у Нацрту су регулисани и нови начини електронске и трговине на даљину.
У предложеном закону се одређује да се декларација производа мора на „јасан, лако уочљив и читљив начин“ учинити доступном на српском језику.
Цене ће и даље бити истицане у динарима осим у трговини у сектору туризма када се послује са иностранством као и електронској трговини софтвером и дигиталним производима, када се извози ИТ технологија.
Електронска трговина ка Србији, како је предложено, мораће да има опциону валуту – па ће потрошач моћи да бира коју цену жели да види.
У сектору трговине ради 19 одсто запослених у Србији, а трговина остварује 10 одсто БДП- а, речено је на скупу.
Један од тема „на округлом столу“ коју су трговци покренули је и појам „непоштене трговачке праксе“ који се по први пут налази у предложеном закону, а за коју привредници кажу да је потребно да се додатно појасни или изостави.
Нацртом закона „непоштена трговачка пракса“ дефинише се као „поступање супротно начелу савесности и поштења“ којим се, рекли су трговци, неоправдано и несразмерно преноси ризик пословања на друге учеснике у ланцу снабдевања.
Као примери такве праксе у Нацрту се наводи да је реч о „безусловном поврату робе, условљавање продаје робе компензацијом, наметање обавезе плаћања у висини која није адекватна вредности услуге – накнада за излагање и уврштавање производа у асортиман“.
Примедба која се могла чути је да ће ова одредба „унети забуну о томе шта се све може третирати као непоштена пракса“.
„До нацрта новог закона дошло је после анализа стања читавог сектора трговине“, рекао је помоћник ресорног министра Јован Стојић и додао да документ доноси новине у дефинисању трговине на мало, као и оне које се односе на акције, попусте, распродају, прикупљање података…
Примедбе су изречене и на дефинисање „акцијске продаје“ за коју је у Нацрту закона наведено да је продаја „по цени која је нижа од редовне цене“.
Трговци су с друге стране тражили да постоји доња граница акцијске цене, односно, да оне не може бити нижа од нето произвођачке цене.
Јавна расправа о Нацрту закона трајаће до 21. фебруара.
ТопПрес/ Извор: Танјуг