Чачак, Горња Трепча – Цане Минић из чачанског села Горња Трепча пола свог живота провео је поред ‘веселе машине’, ипак како каже, професионално је почео од 2005. године. Из године у годину допуњавао је свој подрум у којем је била и ракија коју му је мајка оставила у аманет уз јасну поруку „један део можеш да потрошиш, други део мораш да сачуваш за своје потомке и ако можеш све то да дупло увећаш“. Тако је Цане почео да шири своју производњу а пресудно је било и једно такмичење са ког је донео највеће признање за ову област.
„Први пут сам се појавио на сајму на наговор пријатеља технолога 2005. године и добио сам оцену 19,07 а мој претходник је имао 19,06, тако сам постао први у земљи. Након тога сам девет пута своје резултете подизао и дошао сам до оцене 19,54. Ракију производим од чак 32 врсте воћа пекао сам и од поврћа. Основно воће за производњу ракије код нас у Србији је шљива, кајсија, крушка и дуња. Ја иначе радим и једну врсту крушке која се зове Такиша а млађи нараштај је зове Таша, она рађа у околони Вујна где је и откупљујем. Пробао сам произвести ракију од многих воћки на неке сам задовољан а на неке баш и нисам, са шљивом, кајсијом и дуњом сам постигао највише резултате, пријатно изненађење ми је ракија од мушмула, ракија од трњине оне се беру тек после прве слане јер онда су тек зреле“, каже за ТопПрес Цане Минић из Горње Трепче.
Овај познавалац љуте капљице открива да за квалитетну ракију воће не сме бити труло, мора бити добро зрело и посебна пажња се мора посветити фази тзв. одлежавања и чувања. Такође, најважнији процес је само печење ракије где се опет мора добро познавати овај посао у супротном и најмања грешка може утицати на квалитет. У кући ракије „Минић“ ових дана се пече ракија од дуње а Цане нам објашњава како се одвија процес припреме „дуњеваче“.
“ Дуње се прво оперу спакују у гајбице и оставе се на дозревање. Када сазри и почне да мирише онда је спремна за млевење. Ферментација највише зависи од температуре, најбоља је 17, 18 степени јер се тад постиже ферментација у року од месец дана, онда је спремна за печење. Капацитет лампека је 150 литара комине и уз тиху ватру печемо док се целокупне количине не утроше. Оно што сам научио од старијих људи, најбоља је ракија када је танак млаз а све те тајне овог посла стичу се годинама и наравно као и сваки посао мора да се воли“, прича Цане.
Према његовим речима свако воће даје различиту количину ракије. Тако рецимо, за један литар ракије од дуње потребно је око 22 килограма плодова. Он наглашава да његова ракија од крушке важи за једну од најбољих ракија јер је произведена од изузетно квалитетних плодова.
„За добру ракију мораш имати квалитетно воће, ја плодове набављам од проверених људи са којима сарађујем годинама уназад и никад нисмо имали ниједан проблем. У Мијоковцима набављам најбољу кајсију а на Каблару најбољу крушку. Поред тога имам један хектар свог воћа и докупио сам још један, посадио сам црвену ранку нашу стару сорту шљиве“, каже произвођач ракије из Горње Трепче.
Минићева ракија на различитим манифестацијама окитила се великим златним медаљама, што је довољан показатељ квалитета. Овај воћар с поносом истиче да је у сваку капљицу његове ракије уткана историја, љубав и пожртвован рад те се с тога свака медаља чува са пуно пажње.
ТопПрес
