Влажно време и готово свакодневне падавине погодују и печуркама. На Руднику је почела берба, али мештани не рачунају на велики род какав је био пре неколико година, када су могли и добро да зараде.
Планину воле и уживају у плодовима које им дарује. Један од заљубљеника у Рудник, Будимир Васић, добро познаје сваку стазу, а печурке још боље.
„Довољна је једна да човек направи грешку. Међутим, људи то преносе с колена на колено. То ми смо, и ја сам као дете са старијима брао печурке тако да је то једно искуство које преносимо на ове млађе генерације, сад унучад и остале“, каже Будимир Васић, ловац са Рудника.
У шуму крећу зором, а у потрази проводе више сати. Квалитетне плодове скривене влажним лишћем није лако угледати. Зато им је потребно стрпљење, искуство и знање.
„Сад немам нож код себе, требало је да опкројим овде овај петељак, да би споре од печурака остале. Јер оне се размножавају тако спорама. Онда ћемо оставити овде и оне се размноже и тако за следећу годину и за следеће коло које наиђе. Ево га, леп вргањ. Ово је прва класа“, каже Слободан Илинчић са Рудника.
Некада су се на Руднику печурке откупљивале на тоне. Последњих година све их је мање, па мештани више о заради толико и не размишљају. Ипак, одласку у бербу не може да одоли готово ниједан житељ планине.
„Зависи, у пролеће и јесен има. И сад претежно иде лисичарка, па вргањ. Кренуо је, добар је, хладно време и здрав је доста. И то за наше потребе оставимо, сад уберемо па зависи да ли ће на јесен имати или неће“, каже Зорица Јаковљевић са Рудника.
Плодова на Руднику кажу има скоро од свих самониклих врста.
„Поповаче, петроваче, лисичарке, вргањ, сунчица. То су неке сорте које се овде беру и које су популарне. Иначе има и осталих“, каже Будимир Васић, ловац са Рудника.
А те остале лако могу да заварају, кажу руднички берачи и упозоравају на велику сличност неких јестивих и отровних печурака.
ТопПрес/ Извор: РТС, Силвија Пашајлић