Радник у ЕУ у просеку ради 36 година, а радни век данас је три године дужи него 2000. године, у Швајцарској се ради најдуже, у Турској најкраће. Да би пензијски системи остали одрживи неопходно је да се са повећањем животног века повећава и ради век и да радимо што дуже, рекао је Никола Атипармаков из Фискалног савета.
Алтипармаков је за РТС рекао да су у пензијском систему ови трендови последица демографских трендова, где у Србији и Европи задњих 50 година имамо такозвано демографско старење, што значи да људи живе дуже. Он предвиђа се да ће до 2050. оцекивани животни век да порасте за четири године.
Према његовим речима пензијска реформа из 2014. године повећала је старосну доб за пензионисање, пре свега жена.
„Сада грађани имају мотивацију да раде до редовне старосне доби“, казао је он.
Мушкарци иду у пензију са 65. година, а жене са 62 године и шест месеци, следеће године ће то бити 63, а до 2032. ће полако да се изједначава та старсона доб и за мушкарце и за жене.
„Ако погледамо најновије статистике овај однос радника и пензионера у Србији се мало поправио и износи преко 1,5 радника, то је резултат пензијске реформе из 2014. а и резултат је повећања стопе запослености у задњих пар година“, рекао је он.
Истиче да није само Србија та која демографски стари.
„Читава Европа стари тако да тај однос који је постојао после Другог светског рата – три радика на једног пензионера, неће имати ни Србија, ни земље у ЕУ и неће значити крах пензијсих система, већ само захтева реформе – повећање старосне доби, адекватну формулу за иднексацију, а од 2020. швајцарска формула која ће омогућити одрживост пензијског система али и предвидивост повећања пензија“, објашњава он.
Раст пензија ће да прати раст зарада и стање инфлације. Пензије ће расти за инфлацију, али ће расти за половину раста реалног раста зарада да бисмо имали реалан раст и сегмент међугенерацијске солидарности, да стандард пензионера делимично прати стандард радника у наредним годинама и деценијама.
Алтипармаков каже да приватни пензијски фондови у вецини европских земаља представљају додатни приход на јавну пензију – то јесте нешто што се свима препоручује.
„Оно што је грешка, што су урадиле Словацка, Мадарска, Бугарска, Хрватска, Пољске је да су покушали да јавни пензијски систем замењују приватним пензијама и то је што су струцњаци упозоравали да се лоше показало, јер су пензије још ниже него што су ниже и земље региона укидају обавезне приватне пензијске фондове“, истакао је он.
Србија је била на правом путу, истиче Алтипармаков и додаје да су праћени трендови Западне Европе, а то значи да се први пензијски стуб реформише, учини одрживим а да се добровољни фондови стимулишу.
„Бице потребно да сви који могу додатно штеде и да имају додатни извор поред јавних пензија“, закључио је Алтипармаков.
ТопПрес/ Извор: Танјуг