Директор Управе за шуме Саша Стаматовић изјавио је данас да се највећи део измена и допуна Закона о дивљачи и лову, које су у припреми, тиче подизања мера безбедности, те да ће обавезна обука за ловце бити једна од новости.
Објављена је радна верзија нацрта измена и допуна Закона о дивљачи и лову и тренутно се прикупљају примедбе, сугестије и предлози након чега ће уследити јавна расправа.
„Кренули смо од предложених измена и допуна закона који смо добили од Ловачког савеза Србије, и у суштини најбитнији део односи се на подизање мера безбедности с обзиром да ловство као активност подразумева коришћење ватреног оружја. Један део измена тиче се увођења обавезних обука за ловце које ће се обављати по програму обука и у изменама тај посао је делегиран да спроводи организовано Ловачки савез као кровна ловачка организација“, рекао је Стаматовић за Танјуг.
У оквиру тих измена, додаје Стаматовић, као превентивна мера на подизању безбедности са коришћењем оружја додатно ће бити уређен и део који се тиче репресивних мера.
„За добијање ловне карте, као права за лов, додали смо обавезу похађања тих обука и услов да нема изречене мере забране бављења ловом, то је једна од новина. Раније је била пракса да уколико неко направи прекршај везан за безбедност, неадекватно коришћење оружја, кроз одређени дисциплински поступак у ловачком удружењу буде искључен. Али, то је давало могућност да он оде у суседно ловиште и ради исту ствар. Сада смо успоставили један инструмент привременог одузимања права на лов за одређене прекршаје везано за мере безбедности, а уколико се то прекрши у поновљеном случају онда би се право на лов одузело трајно“, објаснио је Стаматовић.
На тај начин, истиче Стаматовић, желе да из ловства искључе људе који нису довољно зрели да буду део групације која се зову ловци и добијају право коришћења оружја.
Други део измена се тиче поправљања неких одређених недостатака у самом пропису, каже Стаматовић за Танјуг и додаје да је реч о измени само једне речи у регулативи, која каже да је ловочувар раније био „обавезно“ наоружан службеним оружјем, а сада да „може бити“.
„Ловочувар није непрестано током вршења свог посла наоружан оружјем, у баналном примеру – када седи у канцеларији има пушку на рамену и то је правило одређене недостатке и проблеме у смислу да уколико неко ради као ловочувар онда из које каквих приватних разлога га неко пријави полицији,па онда он изгуби право на оружје и аутоматски је губио посао, а притом свој посао обавља на квалитетан и добар начин. Тиме значи искључујемо ту могућност, и да, он и даље има право на то оружје“, објашњава Стаматовић.
Он је указао на то да ловачко оружје које ловочувари користе има намену искључиво за вршење посла ловочувара, односно да он потеже оружје на ловокрадице или на било које друге људе, већ је намењено за вршење санитарног узгојног одстрела, и обављања тих послова, или чак и за његову личну безбедност уколико се приликом кретања ловочувара кроз шуму појави одређена дивљач која је опасна по његову безбедност.
„Још једна измена везана за надлежност ловочувара је да је њему дато право и обавеза да људе који у току вршења лова не поштују одређене безбедносне процедуре може аутоматски да удаљи из ловишта“, додаје Стаматовић.
Један део измена је везан за начин годишњег газдовања, каже Стаматовић, односно увођење могућности да се годишњи план газдовања измени у току године уколико се десе природне катастрофе, непогоде, и на примеру ове године афричка куга свиња (АКС), које мењају стање популације у току године.
„Због тога смо себи, државној управи практично дали мандат да министарство услед таквих измена као што је појава АКС може наложити измену годишњег плана газдовања и тиме практично систем планирања и реализације планова направили адаптивним, да услед нечега што се промени можемо да реагујемо“, рекао је Стаматовић.
Један сет измена тиче се, такође, неких уочених недостатака везано за дужину трајања доделе уговора о газдовању ловишта, каже Стаматовић и објашњава да сада стоји да се за ловишта посебне намене уговори додељују на 20 година, а за остала ловишта на 10 година.
„Сада то мењамо, уговори који су били на 10 иду на 20 година, а они на 20 на неодређено време. Тиме се повећава инвестициони капацитет јер постоји доста врста дивљачи где је циклус производње 12, 13, 15 година и то је било дестимулативно за кориснике ловишта – да уђу у одређену инвестицију где немају безбедност да ће моћи да реализују“, рекао је Стаматовић.
На пример, додаје, инвестирате у неки репроцентар или у нешто уложите средства, а онда немате безбедност да ћете ви моћи да уживате у плодовима те инвестиције и мислимо да ћемо на тај начин да подигнемо и фондове дивљачи и да повећамо и интензитет газдовања.
„Примера ради, такође можете да направите полигон, интензиван, за лов фазана. Фазанско пиле које кошта x динара ви ћете га уновчити три до четири пута већем износу кроз реализацију одстрела“, наводи Стаматовић.
Последњи сет измена се тиче казнених одредби, додаје он, с обзиром да се посебним прописима уређују прекршајни и привредни преступи.
ТопПрес/ Извор: Танјуг