У Србији више од 2.000 људи, укључујући и 30-оро деце чекају на трансплантацију органа, речено је на данашњем скупу у Београду и поручено да се мора радити на подизању свести грађана о значају трансплантације и донирању органа.

Министарка здравља Даница Грујичић рекла је да је у плану састанак са свим трансплантационим центрима како би се оснажио један који би могао да обавља све трансплантације, а да ће се у наредном периоду отварати и други.

„Морамо да повећамо број трансплантација, јер је срамотно да 2.000 људи у овој земљи практично нема наду да ће добити орган“, казала је Грујичић.

Министарка је навела да можданом смрћу престаје постојање човека и да се више ништа не може урадити, те да је то неопходно објаснити људима како би у таквим ситуацијама пристали да донирају органе својих ближњих.

„То доказују лекари који не учествују у лечењу пацијента, нити ће учествовати у евентуалној трансплантацији органа. Мождана смрт је ситуација када се не може вратити функција мозга, ни лековима, нити операцијом“, указала је Грујичић.

Удружење Заједно за нови живот покренуло је кампању под називом Још си ми траг која има за циљ подизање свести наших грађана на тему значаја трансплантације и донирања органа, а у склопу те кампање снимљен је и спот са циљем да се укаже јавности на тешке животне борбе које воде они који чекају трансплантацију, као и награду за оне који победе у тој борби, а то је живот.

Републички фонд за здравствено осигурање на основу Правилника о упућивању осигураника на лечење у иностранство упућује децу и одрасле на трансплантацију органа у највеће светске центре. Када се створе услови и пронађе донор, упућивање је по хитном поступку.

Даница Лукић из Републичког фонда за здравствено сигурање казе да је тренутно у поступку упућивања још троје деце ради трансплантације јетре са живог донора у Италију, које је РФЗО одобрио, а чека се датум пријема из иностране болнице.

Додала је да је једно дете у поступку припреме за трансплантацију танког црева од живог донора у Енглеској.

Када је реч о трансплантацији у Србији, Лукић наводи да према подацима којима располазе РФЗО трансплантације бубрега, срца и јетре су у константном паду и једино су подаци задовољавајући када је коштана срж у питању.

„Посебно истичем да више од 2.000 људи чека на трансплантацију неког органа, цифра која треба све да нас мотивише, пођеднако без обзира да ли говоримо као струка или као људи који су у будућности потенцијални примаоци органа, као и да сви заједнички активно предузмемо активности у циљу подизања свести о значају донорства“, казала је Лукић.

Начелник одељења за хепатологију у Универзитетском Клиничком центру Србије Ђорђе Ћулафић навео је да је последња трансплантација јетре у Србији урађена у августу прошле године, додајући да је ове године било десетак потврђених можданих смрти, али ни једна породица није потписала сагласност за донирање органа.

„Лично мислим да ми нисмо изгубили хуманост ни емпатију, него да су наши грађани недовољно упућени и због незнања произилазе бојазни, теорије завере и предрасуде. Између осталог, неки појмови, нису довољно појашњени, као што је појам мождане смрти“, навео је Ћулафић.

Председник удружења пацијената Заједно за нови живот Младен Тодић казао је да је сагласност породице донора веома вазна, објашњавајући да је њему спасила зивот и омогућила да његова породица остане на окупу.

„Зато сада желимо да покушамо да нашим грађанима отклонимо предрасуде и страхове које имају када се говори о овој теми. Један од начина је и спот који говори о величини хуманости донирања органа и трагу који донори остављају у животима трансплантираних пацијената и њиховим породицама“, казао је Тодић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг