Како се наводи, у прошлој години број живорођене деце био је 62.700, док је број умрлих 109.203 лица што зачи да је природни прираштај био у минусу 46.503 становника.

Наведене вредности, како пише у саопштењу су резултат акумулираних негативних демографских ефеката током дужег периода, јер је од 2013. до 2022, број становника у Србији само на основу природног прираштаја смањен за 433. 323.

РЗС истиче да стопа природног прираштаја у Србији износи минус седам промила и смањена је негативна вредност за 3,9 промила у односу на вредност из 2021. У Београдском региону је, према статистичким подацима као и у 2021. години забележена најнижа негативна вредност стопе природног прираштаја -3,7 промила, док је највиша негативна вредност стопе природног прираштаја забележена у Региону Јужне и Источне Србије -9,8 промила.

Од укупног броја градова и општина у Србији, стопа природног прираштаја у 2022. била је позитивна у четири општине и то у Тутину (10,8 промила), Новом Пазару (8,2 промила), Прешеву (3 промила и Сјеници (1,2 промила). Подаци РЗС показују и да је највећи број рађања, 19.173, забележен у старосној групи жена од 30 до 34 године и просечна старост жена при рођењу детета је 30,3 године, док је просечна старост жена при рођењу првог детета 28,9 година.

У градским насељима, просечна старост жена при рођењу детета је 31,1 година, док је у осталим насељима 28,7 година. Учешће живорођених у градским насељима у укупном броју живорођених је 65,9 одсто, а у осталим насељима 34,1 одсто. Стопа укупног фертилитета, односно број живорођене деце по једној жени, према подацима РЗС прошле године је већа у односу на претходне године и износи 1,63, а посматрано према регионима, стопа укупног фертилитета је највећа у региону Војводине и региону Шумадије и Западне Србије и износи 1,67, док је њена најнижа вредност забележена у региону Јужне и Источне Србије и износи 1,56, а у Београдском региону износи 1,58.

У саопштењу се наводи да према реду рођења у Србији је у 2022. у односу на претходну годину, порастао број прворођене деце у укупном рађању за 660, а по регионима, највише деце првог реда рођено је у Београдском региону (50,8 одсто од укупног броја живорођених у Београдском региону), док је највиши удео деце трећег (15,6 одсто) и четвртог (4,5 одсто) реда рођења забележен у региону Шумадије и Западне Србије, а петорођених у региону Војводине (2,5 одсто). Регионалних разлика у погледу рађања деце другог реда готово да нема.

У Србији је према подацима за 2022, регистровано и 109.203 умрла лица од којих 54.948 мушкараца, а 54.255 жена, а просечна старост умрлих је била 75,6 године, док је највећи број умрлих у старосном интервалу од 75 до 84 године.
Подаци РЗС- показују и да је број умрлих насилном смрћу у паду у односу на претходну годину и износи 2.491, док је број самоубистава у 2022. био 770 што је за 113 случајева мање него у 2021. години.

Водећи узрок смрти код оба пола у 2022. били су болести система крвотока и од овог узрока смрти, умрло је 51.624 лица или 47,3 одсто и то 23.695 мушкараца и 27.929 жене, док су на другом месту тумори, од којих је умрло 20.167 лица или 18,5 одсто и то 11.036 мушкараца и 9.131 жена, а на трећем месту су болести које могу да се доведу у везу са вирусом ЦОВИД-19 од којих је умрло 8.282 лица односно 7,6 одсто од укупног броја умрлих,а од њих је 4.551 било мушкараца и 3.731 жена.

РЗС подсећа да општа стопа наталитета представља број живорођених на 1.000 становника, а општа стопа морталитета број умрлих на 1.000 становника у години посматрања, док стопа природног прираштаја представља разлику између стопе наталитета и стопе морталитета у години посматрања.

Истиче се и да је процењен број становника прошле године израчунат је на основу резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022., природног прираштаја и унутрашњих миграција. РЗС од 1998. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Србију укупно.

ТопПрес/ Извор: Танјуг