Стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености у Србији се смањује, показују подаци Републичког завода за статистику, који су објављени поводом обележавања Светског дана борбе против сиромаштва – 17. октобра.
РЗС наводи да је стопа ризика од сиромаштва износила 20 одсто у претходној години и, у односу на 2021. годину, нижа је за 1,2 процентна поена.
Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила је 28,1 одсто, и у односу на 2021. годину нижа је за 0,3 процентна поена.
Стопа ризика од сиромаштва представља проценат лица чији је расположиви еквивалентни приход нижи од прага ризика од сиромаштва, који је у прошлој години износио просечно 26.509 динара месечно за једночлано домаћинство.
Ова стопа не показује колико лица је стварно сиромашно, већ колико њих има приход нижи од прага ризика од сиромаштва, наводи се у саопштењу.
Праг ризика од сиромаштва за домаћинство с двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година износио је 47.715 динара, док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце млађе од 14 година праг износио 55.668 динара.
Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености показује проценат лица која су у ризику од сиромаштва, или су изразито материјално и социјално ускраћена, или живе у домаћинствима веома ниског интензитета рада.
Посматрано према старости, лица стара 65 и више година била су највише изложена ризику од сиромаштва – 22,6 одсто, као и лица старости од 55 до 64 године – 21,6 одсто.
Најнижу стопу ризика од сиромаштва имала су лица старости од 25 до 54 године – 17,9 одсто.
Према типу домаћинства, највишу стопу ризика од сиромаштва имала су једночлана домаћинства која чине лица стара 65 и више година – 37,5 одсто, а најнижу стопу ризика од сиромаштва имала су домаћинства која чине три или више одраслих особа – 15,4 одсто.
Стопа ризика од сиромаштва према најчешћем статусу у активности, за лица стара 18 и више година, показује да је 49,2 одсто незапослених лица било изложено ризику од сиромаштва.
Самозапослена лица имала су већу стопу ризика од сиромаштва од лица запослених код послодавца, 11,2 у односу на 5,6 одсто. За пензионере ова стопа износила је 19,7 одсто.
Стопа материјалне и социјалне ускраћености показује проценат лица која живе у домаћинствима, која нису у финансијској могућности да себи приуште најмање пет од 13 ставки материјалне и социјалне ускраћености.
Према новој методологији, ставке материјалне и социјалне ускраћености јесу немогућност домаћинства да себи приушти адекватно загревање стана, замену дотрајалог намештаја, аутомобил, немогућност домаћинства да свим члановима приушти недељу дана одмора ван куће бар једном годишње, немогућност домаћинства да подмири неочекивани трошак у износу од 24.000 динара који би био плаћен из буџета домаћинства и немогућност домаћинства да себи приушти месо или рибу у оброку (или њихову вегетеријанску замену) сваког другог дана.
Међу ставкама, ту је и кашњење са плаћањем ренте, рате за стамбени или потрошачки кредит или рачуна за комуналне услуге за стан у којем домаћинство живи, затим немогућност лица да замени изношену гардеробу новом, да себи приушти два пара адекватне обуће за свакодневне активности, да сваке недеље потроши мању количину новца за сопствене потребе, да се редовно бави неком слободном активношћу, да се окупи са пријатељима/породицом на пићу/ручку/вечери барем једном месечно и да у домаћинству има приступ интернету.
Индикатори сиромаштва и социјалне искључености који су објављени у овом саопштењу израчунати су на основу података добијених из Анкете спроведене у 2022. години.
Анкета у 2022. години спроведена је на узорку од 5.976 домаћинстава, од којих је анкетирано 5.037 домаћинстава, односно 13.423 лица старости 16 и више година.
ТопПрес/ Извор: Танјуг