За пољопривреду се каже да је кључна привредна грана и развојна шанса Србије. Ипак, приноси су и неколико пута мањи него на европским фармама. Са каквих поседа долазе, ко их и чиме обрађује? Колико су стари пољопривредници, а колико механизација?
Лична карта српских пољопривредних газдинстава: Све их је мање, поседи су мали, а све је мањи и сточни фонд. Стари су и пољопривредници и механизација.
У Србији је у 2018. било 9,9 одсто мање газдинстава него 2012. године (569.310). Просечна површина пољопривредног земљишта код нас је 6,1, а у Европи 16,6 хектара.
Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије указује, међутим, да је статистика варљива.
„У просечну површину спадају и јако велика газдинства, али највећи број њих, око 50 одсто, имају до пет хектара“, наводи Јовановић и додаје да долази до укрупњавања, што је последица затева тржишта, које мали субјекти не могу да испуне.
Просечна величина ораница и башта по газдинству је порасла за 13.5 одсто, и износи 4,5 хектара. Међутим, бележи се пад на другом пољу – 217.682 газдинства користе до два хектара пољопривредног земљишта, што је пад од 27 одсто у односу на 2012.
Једна од ствари које треба да се гледају је и која вредност излази са тих газдинстава, истиче Јовановић. Потребно је, указује, да се концентрише на неке пољопривредне културе које су специфичне за Србију, а где су приноси ниски.
Расте само број оваца
Статистика није боља ни када је реч о структури газдинстава. Бележи се само раст броја оваца којих сада има 1.799.814 (раст од 3,7 одсто). Мање је говеда (881.152, пад од 3 одсто), свиња (3.266.102, пад од 4,1 одсто), коза (218.397, пад од 5,8 одсто), живине (23.184.408, пад од 13,2 одсто).
„Велика је конкуренција због огромних субвенција на европском тржишту, цене које нуде су конкурентније и имају озбиљније системе“, каже Јовановић.
Истиче да морамо да изађемо из приче да је пољопривреда само социјална категорија и политиканства у пољопривреди.
„Важно је да стимулишемо и веће системе који имају око 5.000 и 10.000 грла, јер они генеришу највећу вредност и имају најквалитетнију генетику. Они вуку и мање кооперанте да се укључе и чине квалитетно сточарство“, рекао је Јовановић.
Наводи да у Србији има пола хекара пер капита за пољопривреду, што је огромна површина када се упореди са осталим земљама.
Посао за старе
Забележен је раст броја трактора, у 2018. их је било 451.985, што је пораст од 10 одсто у односу на 2012. Међутим, 83 одсто њих је старије од 20 година.
Вељко Јовановић указује да је куповна моћ један од главних разлога за то, али и чињеница да немамо домаћу производњу. Постоје, међутим, програми подршке како би се машине лакше набавиле.
Јовановић наводи и да не мора свако домаћинство да има сву механизацију, већ да могу да се удруже. Ипак, то је за сада у Србији научна фантастика.
Просечна старост носиоца газдинства је 61 година, а 2012. је била 59 година. Тек сваки 14. носилац газдинства млађи је од 40 година.
„Како су старији власници трактора, тако су старији и трактори и то јесте забрињавајуће. Постоје неке мере подршке које су усмерене ка младима, али треба да стварамо системо који ће се бавити целим ланцем вредности. Ако се бавите једним домаћинством или једном фирмом, то је једна страна приче, али ми морамо да градимо домаћинства тако да она могу да уђу у ланац вредности и постану кооперанти великих система“, рекао је Јовановић.
На тај начин пољопривредници ће схватити да могу да имају стабилне приносе и приходе и онда би можда другачије посматрали пољопривреду, а не као посао за старе, закључио је Јовановић.
ТопПрес/ Извор: РТС, Сања Љубисављевић