Просечна пензија у Србији износи око 26.000 динара, па пензионери све чешће одлучују да своје буџете допуњавају повременим пословима.
На основу броја захтева за поновни обрачун пензије након додатног осигурања, може се закључити да је у сваком моменту око два одсто укупног броја пензионера поново укључено у обавезно осигурање, наводе из ПИО фонда за „Блиц Бизнис“. То практично значи да око 35.000 пензионера активно ради од око 1,7 милиона колико их тренутно живи у Србији. Притом, најчешће раде у обезбеђењу, грађевинарству, на едукацији младих али и спремању и одржавању туђих домаћинстава… Неретко постоје и они који покрену сопствени бизнис.
Рад пензионера у нашој земљи је легитиман, али постоје одређене разлике и ограничења када је реч о појединим категоријама. Тако, на пример, старосни пензионери (даме који су напуниле 62 године, односно мушкарци са 65 година или они који су се превремено пензионисали) могу без ограничења поново да се запосле, да обављају самосталну делатност или да се радно ангажују по уговору о делу и ауторском уговору. Могу да обављају и привремено-повремене послове и да истовремено примају пензију, али ни у једној од свих ситуација не могу да остварују додатни радни стаж.
Корисници инвалидске пензије могу да обављају повремене послове или да буду ангажовани по уговору о делу, док породични пензионери могу да буду радно ангажовани по уговору о делу и по ауторском уговору, али само уколико месечна зарада не прелази износ најниже основице у осигурању запослених.
Како је „Блиц“ већ писао, прописима је предвиђено да пензионери нису дужни да након поновног запошљавања обавесте ПИО о свом раду и стицању својства осигураника, јер послодавац који их радно ангажује по било ком основу већ има обавезу да поднесе пријаву на осигурање и да им уплаћује доприносе, као што то чини и за остале запослене.
И у комшијској Хрватској присутан је тренд запошљавања најстаријих, па се тако од краја 2018. до средине марта ове године готово удвостручио број пензионера запослених на четири сата дневно. Крајем децембра прошле године било их је 5.138, док је 17. марта евидентирано њих 8.964, пренео је недавно Пословни дневник.
Хрватска је први пут легализовала рад пензионера 1. јануара 2014, али само за особе које су отишле у старосну пензију, а у почетку је рад након 65. године био занимљив тек ретким професијама, попут лекара, адвоката, професора и менаџера.
Ипак, од јануара ове године број запослених пензионера се нагло повећао, а занимљиво је да су пензионери-радници постали тражени у готово свим делатностима и на скоро свим позицијама – од лекара, фармацеута, кувара, менаџера, грађевинара, професора, возача, инжењера.
ТопПрес/ Извор: Блиц