У Србији у 2021. највећа смртност после Другог светског рата

У Србији у 2021. највећа смртност после Другог светског рата

У Србији је у 2021. години забележен највећи пораст смртности у читавом периоду после Другог светског рата, с обзиром да је негативан природни прираштај достигао бројку од чак 74.000 људи.

То је за ТВ Танјуг изјавила демограф са Географског факултета у Београду Наталија Мирић, коментаришући податке Републичког завода за статистику, према којима је у нашој земљи било до сада највише умрлих – 135.901, што је за 18,2 одсто више него 2020. године.

Мирићева је навела да званични подаци показују да је смртност у 2021. порасла за око 21.000 у односу на 2020. годину, када је умрло око 114.000 људи.

Напоменула је да су 2021. и 2020. свакако стари највише погођени ковидом и другим болестима.

Према њеним речима, још нема званично објављених података о смртности за 2021. према старости, полу и узрочницима, али се на основу 2020. године види да око 70 одсто том порасту смртности доприносе болести повезане са ковидом.

Каже да је у 2021. дошло до веома благог пораста броја рођења, који је готово занемарљив.

Према подацима РЗС, у Србији је прошле године рођено 62.062 деце, што је за 0,6 одсто више него 2020, у односу на 61.693 живорођених беба у 2020.

„На основу тога можемо рећи да је протекле године негативан природни прираштај достигао цифру од чак минус 74.000, што значи да је прошле године толико људи више умрло него што се родило“, навела је она и додала да су сто веома неповољни демографски трендови.

Како је рекла, у 2020. негативни прираштај је износио 55.000 људи.

„Дакле, за само једну годину неповољан демографски тренд се јако продубио“, истакла је Мирићева.

Нагласила је да је у 2021. забележен највећи пораст смртности у читавом послератном периоду и напоменула да је чињеница да се са неповољним трендовима суочавамо већ деценијама.

Како је рекла, већ деценијама се морталитет креће узлазном путањом и од деведесетих година прошлог века бележи се на годишњем нивоу више од 100.000 умрлих.

Према званичним подацима у 2020. од ковида је, каже, умрло 10.356 људи, што је са око 70 одсто учествовало у укупном порасту смртности.

Додаје да се може наслутити да ће та цифра за 2021. бити још већа.

Мирићева објашњава да није у питању само корона и да су код осталих болести доминантне болести кардиоваскуларног система на које отпада половина, затим тумори петина смртних случајева итд.

Очекује да ће ти доминантни узрочници смртности наставити да расту пошто ће бити све више старих, који ће све више умирати од тих болести.

Мирићева наводи да се то може делимично приписати и пандемији пошто ти болесници нису приоритет услед преоптерећености здравственог система, што све утиче и на повећање смртности и због других узрочника који нису везани за ковид.

„Негативан тренд се само наставља и наставиће се што никако не указује на нешто позитивно. Ти негативни трендови су продубљени и питање је колико се може и да ли се уопште може деловати на њих. Прогнозе нису добре“, рекла је Мирићева и додала да поред наталитета и морталитета имамо и миграцију становништва.

ТопПрес/  Извор: Танјуг

KOMENTARI