Са првим јесењим данима у Шумадији почиње и сезона печења ракије. Вишевековну традицију производње ракије најчешће одржавају мушкарци, али последњих година у Шумадији су се појавиле и жене које успешно воде сопствене дестилерије.
Јованка Маровић годинама је пекла ракију из хобија настављајући традицију своје породице. Ипак, поред новинарске каријере одлучила се да овај хоби претвори у занимање па од прошле године успешно води сопствену дестилерију у чијој понуди је искључиво ракија од шљиве.
„Имамо та два казана, печемо те шљиве које смо скупили и не одвајамо коштицу још увек и оно што бих волела јесте да уколико не будемо морали не би је ни одвајала јер мени она даје посебан мирис и ја волим да се осети тај мирис шљиве у ракији. Скорије се догодило да је једна жена дошла, узела флашу и почела да се смеје и ја сам се уплашила да нешто није у реду са самом флашом, питам је шта јој је смешно а она одговара да први пут види жену да производи ракију, тако да има различитих реакција али ово је генерално једно јако лепо занимање. У Шумадији сада постоји 6 дегустационих сала. Као што су постајали путеви вина у Шумадији сада се праве и путеви ракије где ће људи који долазе у ове крајеве моћи да виде ту вишевековну традицију печења ракије“, изјавила је Јованка Маровић, произвођач ракије.
Јованка Маровић има сопствени засад шљива од 1 200 стабала који се простире на три хектара. Годишње пече око четири хиљада литара ракије а због кишне године очекивала је мањи проценат шећера, међутим у њеном воћњаку плод шљива је како каже био изузетан .
„Оно што је изненађење и за нас то је што смо очекивали да шљива буде лошијег квалитета због тога што је било и доста кише, међутим код нас је раније стигла и била је невероватна слатка. Ми још увек печемо ракију на тај традиционалан начин и радимо у оквиру домаћинства моји родитељи и ја. Никада није била слађа шљива и никада лепша ракија није из казана излазила. Тако да када је у питању наш крај овде шљива је била лепа, слатка, плод је био здрав. Једино што је изненађење јесте то што је стигла месец дана раније него што је уобичајено“, додала је Јованка.
Јованка је наставила традицију производње ракије у својој породици која се тада презивала Драмић тако да је име њене дестилерије посветила прадеди који је био чувен у Шумадији по производњи добре шљивовице.
„То нам је старо презиме. Породица Драмић после Првог српског устанка долази у Шумадију са презименом Драмић. Моји су били између два светска рата, прадеда и његова браћа познати управо са тим презименом по производњи ракије и они су тада значајно богатство стекли пекући ракију под презименом Драмић. Ми још увек нисмо пробали а вероватно ћемо како се подрум буде развијао да укључимо и друге воћне ракије али за сада ракију правимо само од шљиве јер то најбоље знамо да радимо“, рекла је Јованка Маровић.
Од оснивања дестилерије прошло је само годину дана али резултати су већ стигли, Јованка Маровић је са својом ракијом освојила друго место у оцењивању ракија на Шумадијском сајму пољопривреде у Крагујевцу.
ТопПрес/ Извор: РТВ, Ана Ребић