Ученици првих разреда основне школе у Србији од 1. септембра добијају нови предмет, Дигитални свет, који треба да их упозна са појмом дигиталних уређаја, безбедности на интернету, али и чињеницом да је дигитализација, управо, та која олакшава свакодневни живот.
Дигитални свет није замишљен тако да деца уче дефиниције, већ да у разреду деле искуства о томе колико су дигитални уређаји важни и колико олакшавају свакодневни живот, помажући да се рачуни плаћају из куће без чекања у реду, купује из фотеље, једноставно проналази пут ка непознатом месту, али и да дођу до најразличитијих инфомрација које им недостају.
Декан Учитељског факултета Данимир Мандић каже да је Дигитални свет логичан след и прелаз између предшколског предмета Од играчке до рачунара, до информатике која се учи од петог до осмог разреда.
Како каже, идеја је да се деца науче где се употребљавају дигитални уређај и каква је њихова улога у савременом друштву.
„Важно је да знају и шта значи безбедно коришћење уређаја са здравственог аспекта, када оно може да наруши здравље али и саме опште безбедности – шта смеју и шта не би смели да остављају на интернету. Треће је како да уче и међусобно комуницирају, и како да се обезбеди интеракција деце у процесу стицања нових знања“, рекао је он за Танјуг.
По његовим речима, деца треба да знају да адресу никада не смеју да остављају на интернету, да говоре где су им родитељи, кад иду на одмор, каквог су имовинског стања… важно је и да се види колико времена могу да кросте мобилне, компјутере, да гедају ТВ да знају штетне последице дугог седења крај рачунара …
„Жеља је и да деца науче елементе алгоритамског мишљења да повезују ствари и праве кораке како оне које свакодневних од изласка из куће, преласка улице до избора најкраћег пута до уласка у школу …“.
Дигитални свет нас окуржује, ту је у аутмобилима, паметним телефонима, телевизорима, микроталасним . . . скоро сваки електронски уређај постао је смарт и има елементе програмирања и прилагођавања крајњем кросинику, рекао је Мандић.
Као важно је оценио и то што ће учитељи у наредних 10 месеци у сваком од 17 школских управа имати једну особу којој ће моћи да се обрате за помоћ у реализацији предмета.
Према његовим речима, свака учиолница има рачунар и видео бим и сва деца ће моћи све да испробају и уз помоћ мобилних и смарт уређаја покрену неке од апликација.
Мандић је подсетио да ће ђаци већ у другом разреду учити како да користе дигиталне уређаје у ликовном, мужичком, за тражење одређених клипова, посете виртуалним музејима.
И деца у Србији као и она у региону, скандинавским земљама, Кини, Русији, Америци треба да уче о дигиталном свету, имајући у виду да многа од треће године, а нека и раније, користе дигиталне уређаје и сасвим је природно да се уведе системски приступ учењу, као што се уче и друшвене и природне науке, каже Мандић.
Директор Фондације “Петља“ и члан Радне групе за израду наставног програма за предмет “Дигитални свет“ Небојша Васиљевић кажеда је после искуства са епидемијом короне, завршницом школске године и припремом за нову, потпуно јасно колико ће дигитални свет бити присутан код деце још од најмлађег узраста и да зато о томе треба да чују нешто и у школи.
Прваци ће се најпре упознати са појмом дигиталних уређаја са којима се већина већ сусретала, почев од телевизора, таблета, рачунара, мобилних телефона, а све то биће систематизовано, појмовно објашњено и повезано са њиховим искуствима.
“Деци су од првог разреда већ понуђени и дигитални уџбеници тако да ће се обрадити и коришћење дигиталних уџбеника и то је оно од чега се почиње“, рекао је он за Танјуг и додао да нови предмет не подразумева да деца иду у рачунарске кабинете или да морају да носе у школу неки уређај.
И Васиљевић казе да је за децу важно питање безбедности – суштинска ствар је повући паралелу између ситуација у стварности и оних на интернету, почев од примера када се детету објашњава да не треба да разговара са особама које је не познаје и да исто важи и на интернету.
Изузетно је важно да дете разуме да неко на интернету може да се представља и на позитиван начин а да иза тога може да се крије нешто сасвим другачије.
Најважније је објаснити да важе слична правила, само на другачији начин, да то није безбедан свет иако седе код куће и да ти контакти могу да буду једнако опасни, иако нису физички.
Ту ће се деци скренути пажња коме треба да се јаве и на које бројеве телефона у случају непријатих ситуација.
Алгоритамско размишљање и писменост је још једна целина где није идеја да се деца науче да цртају алгоритме већ да их препознају и схвате како изгледа када неки процес, стриктно дефинисан и по одређеним правилима, прво кроз неке игре.
На крају, у зависности од техничких могућности да дођу у контакт са неким уређајима, циљ је да се упознају по којим правилима раде, која је сврха тих уређаја, зашто се користе, шта олакшавају…
“У ситуацији са епидемијом корона вируса појачано се користе дигитални уређаји и комуникације и сигурно ће и одатле бити доста искуства“, наводи Васиљевић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг